Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu dugostepenog suda, u granicama propisanim članom 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 87/18), i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz stava 1. ovog člana na koju se revizijom ukazuje. Revizijom se osporava ocena dokaza i na taj način osporava utvrđeno činjenično stanje. Drugostepeni sud je prihvatio ocenu dokaza datu od strane prvostepenog suda i utvrđeno činjenično stanje, a u obrazloženju pobijane presude dao ocenu žalbenih navoda koji su od značaja za odluku o zahtevima stavljenim u postupku, saglasno članu 396. stav 1. i nije bio dužan da detaljnije obrazlaže presudu kojom žalbu odbija kada prihvata činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava, saglasno odredbama člana 396. stav 1. i stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme. Po zaključenom ugovoru o radu, tužilja je od oktobra 2011. godine radila na radnom mestu šefa računovodstva, sa 4. stepenom stručne spreme-ekonomski tehničar. Rešenjem tuženog od 04. 10.2016. tužilji je otkazan ugovor o radu, zbog prestanka potrebe za njenim radom, jer je usled tehnoloških, organizacionih promena kod poslodavca prestala potreba za obavljanjem poslova koje je obavljala po ugovoru o radu, a ne može joj se obezbediti obavljanje drugih odgovarajućih poslova ili osposobljavanje za rad na drugim poslovima, niti upućivanje na rad kod drugog poslodavca.

Potreba za obavljanjem poslova šefa računovodstva kod tuženog nije prestala i to radno mesto nije ukinuto, već je i dalje predviđeno sa jednim izvršiocem. Pravilnikom o izmenama i dopunama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 12.07.2016..godine kod tuženog, radno mesto blagajnika je pripojeno radnom mestu obračunskog radnika. Kod tuženog je i dalje ostalo predviđeno radno mesto šefa računovodstva, za koje tužilja ispunjava propisane uslove u pogledu stručne spreme i radnog iskustva. Posle ukidanja radnog mesta blagajnika, zaposlena na tim poslovima je zadržana na radu i nakon proglašenja tužilje za tehnološki višak, postavljena je na radno mesto šefa računovodstva. Radno mesto šefa računovodstva je i pre i posle izmene Pravilnika, sistematizovano sa jednim izvršiocem. Tužilja je poslove tog radnog mesta obavljala po zaključenom ugovoru o radu.

Tuženi nije imao obavezu donošenja programa rešavanja viška zaposlenih. Od 30 zaposlenih, samo je tužilja proglašena viškom. To je učinjeno po principu smanjenja broja zaposlenih u zajedničkoj službi sa 4 na 3 zaposlena, formiranja tročlane Komisije za donošenje odluke o proglašenju tehnološkog viška i primenom kriterijuma kao da je u pitanju smanjenje broja izvršilaca na istom radnom mestu, što ovde nije bio slučaj.

Imajući u vidu da radno mesto šefa računovodstva nije ukinuto, da nije prestala potreba za obavljanjem poslova tog radnog mesta i da se organizaciona promena ne odnosi na smanjenje broja izvršilaca na istom radnom mestu, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilji nije mogao biti otkazan ugovor o radu kao višku. Zbog nepostojanja zakonskog osnova u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' 24/05...75/14) pobijano rešenje tuženog je poništeno kao nezakonito i primenom člana 191. stav 1. ovog zakona tuženi je obavezan da tužilju vrati na rad.

Vrhovni kasacioni sud prihvata stanovište drugostepenog suda, zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava, jasno navedeno u obrazloženju pobijane pravnosnažne presude, a koje se u bitnom svodi na ocenu o pravnom značaju nepobitne činjenice da radno mesto šefa računovodstva na kojem je tužilja radila po zaključenom ugovoru o radu, nije ukinuto, te stoga nije postojao opravdan razlog da poslodavac tužilji otkaže ugovor o radu kao da je ona višak.

Tuženi u reviziji iznosi da je nakon sistematizacije radnih mesta za tri radna mesta konkurisalo četiri izvršilaca, što je podrazumevalo da se sprovede ocenjivanje zaposlenih po određenim kriterijumima kada za jedno radno mesto konkurišu više izvršilaca.

Izneti navodi ne mogu biti prihvaćeni. U pitanju nije bio konkurs za zasnivanje radnog odnosa i bodovanje kandidata po konkursu za popunu radnih mesta, niti je u pitanju bila situacija da je smanjen broj izvršilaca na određenom radnom mestu, pa da se zbog takvog smanjenja vrši bodovanje onih zaposlenih koji obavljaju poslove upravo tog radnog mesta za koje je smanjen broj izvršilaca. Tužilja je imala zasnovan radni odnos i jedini je izvršilac bila na radnom mestu šefa računovodstva, koje i dalje postoji kao sistematizovano sa jednim izvršiocem. To je razlog zbog kojeg tužilji nije mogao biti otkazan ugovor o radu, nezavisno od okolnosti da je ukinuto radno mesto blagajnika i poslovi blagajnika pripojeni drugom radnom mestu ( obračunskog službenika). Takva promena ne pogađa radno mesto šefa računovodstva na kojem je tužilja radila, te ne predstavlja zakoniti osnov za promenu radnopravnog statusa tužilje.

Prema svemu navedenom, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava kod ocene o nezakonitosti pobijanog rešenja, koja za posledicu ima usvajajuću odluku o zahtevu tužilje za vraćanje na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu. Prema ishodu postupka po reviziji, tuženom ne pripada naknada troškova ovog revizijskog postupka.

Na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić