Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, obzirom da je i po nalaženju ovoga suda pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona, jer deo zahteva okrivljenog, u kome traži da mu se naknade troškovi krivičnog postupka nastali pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, a na ime sastavljanja zahteva za naknadu troškova i na ime sastava žalbe na rešenje o troškovima, nije prihvaćen.

Prema stanju u spisima, Osnovni sud u Novom Sadu je prvostepenim rešenjem okrivljenom AA na ime nagrade i nužnih izdataka branioca dosudio troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 87.000 dinara, koji se imaju platiti iz budžetskih sredstava suda. Deo zahteva za naknadu troškova u iznosu od 4.125,00 dinara, prvostepeni sud je odbio kao neosnovan, nalazeći da okrivljenom ne pripada pravo na troškove nastale za sastavljanje samog zahteva za naknadu troškova u prvostepenom postupku, sa obrazloženjem da se troškovnik branioca ne može smatrati podneskom u smislu stava 2. tarifnog broja 4., jer se taj podnesak ne odnosi na činjenice ili dokaze koji su relevantni za odlučivanje o bitnim činjenicama u samom postupku, a koje bi bile od uticaja za presuđenje. Prema stavu iznetom u prvostepenom pobijanom rešenju, podnesak naslovljen kao „troškovnik“ ne predstavlja podnesak u smislu člana 229. stav 1. ZKP, a ne može se ni svrstati u „ostale podneske u krivičnom postupku“ prema tarifnom broju 4. stav 2.

Drugostepenim rešenjem istog suda Kv. broj 2213/2019 od 17.12.2019. godine, žalba branioca okrivljenog odbijena je kao neosnovana, s tim što ovim rešenjem okrivljenom nisu priznati ni troškovi nastali na ime sastavljanja žalbe na rešenje o troškovima, bez obrazloženja iz kojih razloga braniocu okrivljenog isti nisu dosuđeni.

Postupajući na ovaj način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Osnovni sud u Novom Sadu je pobijanim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441.stav 4. ZKP.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je, pored ostalog, da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se u tački 7) propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca.

Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. propisano je i označeno za koje podneske advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1, dok je stavom 2. propisano da advokatu pripada 50 % nagrade iz tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku. Takođe, tarifnim brojem 5. u stavu 1. navedene tarife propisano je i označeno za sastavljanje kojih pravnih lekova advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1, dok su stavom 2. tog tarifnog broja označeni pravni lekovi za čije sastavljanje advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1. uvećana za 100 %.

Dakle, nagrada za sastavljanje zahteva za naknadu troškova i žalbe na rešenje o troškovima postupka nije predviđena tarifnim brojem 5. stav 1. i 2., već se ovaj zahtev kao i žalba imaju tretirati kao „ostali podnesci“ u krivičnom postupku, shodno stavu 2. tarifnog broja 4., za čije sastavljanje advokatu pripada 50 % nagrade iz tarifnog broja 1.

Imajući u vidu citirane odredbe, te činjenicu da nagrada podrazumeva novčanu naknadu koja pripada određenom licu za njegov rad, to su nepravilna rešenja nižestepenih sudova kojima navedeni troškovi nisu priznati i dosuđeni okrivljenom.

Kako je na ovaj način pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Kosanića, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev usvojio kao osnovan, i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja, a spise predmeta vratio Osnovnom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi.

U ponovnom postupku, Osnovni sud u Novom Sadu će prilikom odlučivanja imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istim, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu na zakonu zasnovanu odluku.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić