Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Основано бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, обзиром да је и по налажењу овога суда побијаним решењима учињена повреда закона, јер део захтева окривљеног, у коме тражи да му се накнаде трошкови кривичног поступка настали пред Основним судом у Новом Саду, а на име састављања захтева за накнаду трошкова и на име састава жалбе на решење о трошковима, није прихваћен.

Према стању у списима, Основни суд у Новом Саду је првостепеним решењем окривљеном АА на име награде и нужних издатака браниоца досудио трошкове кривичног поступка у укупном износу од 87.000 динара, који се имају платити из буџетских средстава суда. Део захтева за накнаду трошкова у износу од 4.125,00 динара, првостепени суд је одбио као неоснован, налазећи да окривљеном не припада право на трошкове настале за састављање самог захтева за накнаду трошкова у првостепеном поступку, са образложењем да се трошковник браниоца не може сматрати поднеском у смислу става 2. тарифног броја 4., јер се тај поднесак не односи на чињенице или доказе који су релевантни за одлучивање о битним чињеницама у самом поступку, а које би биле од утицаја за пресуђење. Према ставу изнетом у првостепеном побијаном решењу, поднесак насловљен као „трошковник“ не представља поднесак у смислу члана 229. став 1. ЗКП, а не може се ни сврстати у „остале поднеске у кривичном поступку“ према тарифном броју 4. став 2.

Другостепеним решењем истог суда Кв. број 2213/2019 од 17.12.2019. године, жалба браниоца окривљеног одбијена је као неоснована, с тим што овим решењем окривљеном нису признати ни трошкови настали на име састављања жалбе на решење о трошковима, без образложења из којих разлога браниоцу окривљеног исти нису досуђени.

Поступајући на овај начин, по налажењу Врховног касационог суда, Основни суд у Новом Саду је побијаним решењима учинио повреду закона из члана 441.став 4. ЗКП.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је, поред осталог, да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је у ставу 2. истог члана наведено шта трошкови кривичног поступка обухватају, па се у тачки 7) прописује да трошкови кривичног поступка обухватају и награду и нужне издатке браниоца.

Тарифним бројем 4. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката у ставу 1. прописано је и означено за које поднеске адвокату припада награда из тарифног броја 1, док је ставом 2. прописано да адвокату припада 50 % награде из тарифног броја 1. за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку. Такође, тарифним бројем 5. у ставу 1. наведене тарифе прописано је и означено за састављање којих правних лекова адвокату припада награда из тарифног броја 1, док су ставом 2. тог тарифног броја означени правни лекови за чије састављање адвокату припада награда из тарифног броја 1. увећана за 100 %.

Дакле, награда за састављање захтева за накнаду трошкова и жалбе на решење о трошковима поступка није предвиђена тарифним бројем 5. став 1. и 2., већ се овај захтев као и жалба имају третирати као „остали поднесци“ у кривичном поступку, сходно ставу 2. тарифног броја 4., за чије састављање адвокату припада 50 % награде из тарифног броја 1.

Имајући у виду цитиране одредбе, те чињеницу да награда подразумева новчану накнаду која припада одређеном лицу за његов рад, то су неправилна решења нижестепених судова којима наведени трошкови нису признати и досуђени окривљеном.

Како је на овај начин побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, на шта се основано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Мирослава Косанића, то је Врховни касациони суд поднети захтев усвојио као основан, и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо побијана правноснажна решења, а списе предмета вратио Основном суду у Новом Саду на поновно одлучивање, у смислу разлога изнетих у овој пресуди.

У поновном поступку, Основни суд у Новом Саду ће приликом одлучивања имати у виду примедбе из ове пресуде, те ће поступити по истим, након чега ће бити у могућности да донесе правилну на закону засновану одлуку.

Записничар-саветник                                                                                                  Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                             Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић