.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 819/2020
15.07.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milunka Arsić, advokat iz ..., protiv tuženog „Aquapur“ DOO iz Kosjerića, čiji je punomoćnik Snežana Knežević Radovanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o revizijama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1008/19 od 31.10.2019. godine, u sednici od 15.07.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužioca i tuženog, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1008/19 od 31.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požegi P1. 11/2019 od 08.02.2018. godine, stavom prvim izreke odbačena je kao neblagovremena tužba tužioca kojom je tražio da se poništi rešenje direktora tuženog od 16.05.2017. godine o otkazu ugovora o radu u stavu drugom izreke rešenja. Stavom drugim odbačena je kao nedozvoljena tužba u delu kojim je tražen poništaj rešenja direktora tuženog od 16.06.2017. godine. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje direktora tuženog od 26.06.2017. godine i tuženi obaveže da tužioca vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće poslove. Stavom četvrtim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 157.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1008/19 od 31.10.2019. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke i u delu stava trećeg izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da ga tuženi vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće poslove. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom, preostalom delu stava trećeg i stavu četvrtom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništena su kao nezakonita rešenja direktora tuženog od 16.06.2017. godine i 26.06.2017. godine. Tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 95.250,00 dinara.
Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 87/18) i utvrdio da revizije parničnih stranaka nisu osnovane.
U postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tuženog se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, kao i na prekoračenje tužbenog zahteva u postupku pred drugostepenim sudom, u smislu člana 407. stav 1. tačka 5. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio zaposlen na određeno vreme po Ugovoru o radu od 15.03.2017. godine, a dana 16.05.2017. godine je pre isteka radnog vremena i bez odobrenja poslodavca zajedno sa ostalim zaposlenima napustio radno mesto, i od tada više nije dolazio na posao kod tuženog. Direktor tuženog je dana 16.05.2017. godine doneo pobijano rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu iz razloga što je tužilac izrazio želju da raskine radni odnos. Ovo rešenje tužilac je primio 25.05.2017. godine. Pobijanim rešenjem direktora tuženog od 16.06.2017. godine stavljeno je van snage prethodno rešenje od 16.05.2017. godine. Stavom drugim ovog rešenja navedeno je da će o otkazu ugovora o radu poslodavac odlučiti nakon proteka vremena za dostavljanje upozorenja zaposlenom. Upozorenjem od 16.06.2017. godine, koje je tužilac primio, on je upozoren na postojanje otkaznih razloga. Tužilac se na ovo upozorenje nije izjasnio. Pobijanim rešenjem direktora tuženog od 26.06.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog kršenja radne discipline i povrede radne obaveze, sa danom 16.05.2017. godine. Tužilac je ovo rešenje primio, a tuženi ga je odjavio sa osiguranja 16.05.2017. godine.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanoj drugostepenoj presudi pravilno je primenjeno materijalno pravo u stavu prvom izreke kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke kojim je odbačena kao neblagovremena tužba za poništaj rešenja tuženog od 16.05.2017. godini, u delu stava trećeg izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da ga vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće poslove.
Naime, u postupku je utvrđeno da je tužilac pobijano rešenje od 16.05.2017. godine primio dana 25.05.2017. godine, što proizilazi iz potvrde o prijemu preporučene pošiljke koja se nalazi u spisima. S obzirom da je tužba podneta 01.08.2017. godine, protekao je rok za pokretanje spora protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog od 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno od saznanja za povredu prava, propisan članom 195. stav 2. Zakona o radu („Služeni glasnik RS“ 24/05 .... 75/14). Budući da je navedeno rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu postalo konačno, to je pravilno nižestepenim presudama odbijen zahtev tužioca da se tuženi obaveže da ga vrati na rad, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 191. stav 1. Zakona o radu.
Navodima revizije tužioca kojima se osporava datum prijema pobijanog rešenja, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može podneti, prema članu 407. stav 2. ZPP.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanoj drugostepenoj presudi pravilno je primenjeno materijalno pravo u delu kojim je prvostepena presuda preinačena tako što su poništena kao nezakonita rešenja direktora tuženog od 16.06.2017. godine i 26.06.2017. godine.
Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je prethodno otkazno rešenje od 16.05.2017. godine, koje je tužilac primio 25.05. iste godine, već proizvelo pravno dejstvo jer je tužiocu radni odnos po tom rešenju prestao sa 16.05.2017. godine, pa s obzirom da je ono proizvelo pravne posledice, to rešenjem tuženog od 16.06.2017. godine ono nije moglo biti stavljeno van snage. Isto važi i za otkazno rešenje od 26.06.2017. godine, koje tuženi takođe nije mogao doneti, jer je tužiocu već bio otkazan isti Ugovor o radu od 15.03.2017. godine, pa je pravilan zaključak drugostepenog suda da poslodavac ne može zaposlenom dva puta otkazati isti ugovor o radu.
S obzirom na navedeno, revizijom tuženog se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava i navodi da je tužiocu radni odnos zakonito otkazan zbog postojanja povrede radnih obaveza i kršenja radne discipline. Revizijom se takođe neosnovano osporava drugostepena presuda u delu kojim je odlučeno o parničnim troškovima, jer su tužiocu priznati troškovi srazmerno njegovom uspehu u sporu, u skladu sa članom 153. stav 2. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
