Ревизију је благовремено изјавио тужени, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и прекорачења тужбеног захтева.

Тужени је доставио одговор на ревизију тужиоца.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11 ... 87/18) и утврдио да ревизије парничних странака нису основане.

У поступку нема битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревизијом туженог се неосновано указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињену пред другостепеним судом, као и на прекорачење тужбеног захтева у поступку пред другостепеним судом, у смислу члана 407. став 1. тачка 5. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је код туженог био запослен на одређено време по Уговору о раду од 15.03.2017. године, а дана 16.05.2017. године је пре истека радног времена и без одобрења послодавца заједно са осталим запосленима напустио радно место, и од тада више није долазио на посао код туженог. Директор туженог је дана 16.05.2017. године донео побијано решење којим је тужиоцу отказан уговор о раду из разлога што је тужилац изразио жељу да раскине радни однос. Ово решење тужилац је примио 25.05.2017. године. Побијаним решењем директора туженог од 16.06.2017. године стављено је ван снаге претходно решење од 16.05.2017. године. Ставом другим овог решења наведено је да ће о отказу уговора о раду послодавац одлучити након протека времена за достављање упозорења запосленом. Упозорењем од 16.06.2017. године, које је тужилац примио, он је упозорен на постојање отказних разлога. Тужилац се на ово упозорење није изјаснио. Побијаним решењем директора туженог од 26.06.2017. године тужиоцу је отказан уговор о раду због кршења радне дисциплине и повреде радне обавезе, са даном 16.05.2017. године. Тужилац је ово решење примио, а тужени га је одјавио са осигурања 16.05.2017. године.

По оцени Врховног касационог суда, у побијаној другостепеној пресуди правилно је примењено материјално право у ставу првом изреке којим је потврђена првостепена пресуда у ставу првом изреке којим је одбачена као неблаговремена тужба за поништај решења туженог од 16.05.2017. години, у делу става трећег изреке којим је одбијен тужбени захтев тужиоца да се тужени обавеже да га врати на рад и распореди на одговарајуће послове.

Наиме, у поступку је утврђено да је тужилац побијано решење од 16.05.2017. године примио дана 25.05.2017. године, што произилази из потврде о пријему препоручене пошиљке која се налази у списима. С обзиром да је тужба поднета 01.08.2017. године, протекао је рок за покретање спора против решења којим је повређено право запосленог од 60 дана од дана достављања решења, односно од сазнања за повреду права, прописан чланом 195. став 2. Закона о раду („Служени гласник РС“ 24/05 .... 75/14). Будући да је наведено решење којим је тужиоцу отказан уговор о раду постало коначно, то је правилно нижестепеним пресудама одбијен захтев тужиоца да се тужени обавеже да га врати на рад, јер нису испуњени законски услови из члана 191. став 1. Закона о раду.

Наводима ревизије тужиоца којима се оспорава датум пријема побијаног решења, заправо се оспорава утврђено чињенично стање, због чега се ревизија не може поднети, према члану 407. став 2. ЗПП.

По оцени Врховног касационог суда, у побијаној другостепеној пресуди правилно је примењено материјално право у делу којим је првостепена пресуда преиначена тако што су поништена као незаконита решења директора туженог од 16.06.2017. године и 26.06.2017. године.

Наиме, из утврђеног чињеничног стања произилази да је претходно отказно решење од 16.05.2017. године, које је тужилац примио 25.05. исте године, већ произвело правно дејство јер је тужиоцу радни однос по том решењу престао са 16.05.2017. године, па с обзиром да је оно произвело правне последице, то решењем туженог од 16.06.2017. године оно није могло бити стављено ван снаге. Исто важи и за отказно решење од 26.06.2017. године, које тужени такође није могао донети, јер је тужиоцу већ био отказан исти Уговор о раду од 15.03.2017. године, па је правилан закључак другостепеног суда да послодавац не може запосленом два пута отказати исти уговор о раду.

С обзиром на наведено, ревизијом туженог се неосновано истиче погрешна примена материјалног права и наводи да је тужиоцу радни однос законито отказан због постојања повреде радних обавеза и кршења радне дисциплине. Ревизијом се такође неосновано оспорава другостепена пресуда у делу којим је одлучено о парничним трошковима, јер су тужиоцу признати трошкови сразмерно његовом успеху у спору, у складу са чланом 153. став 2. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић