.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5108/2018
14.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Momčilović, advokat iz ..., protiv tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ doo Beograd, Ogranak „Elektrodistribucija“ Leskovac, čiji je punomoćnik Ivana Maraš, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž 3103/2018 od 17.05.2018. godine, u sednici održanoj 14.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž 3103/2018 od 17.05.2018. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 3622/2017 od 22.02.2018. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je tužilac po osnovu održaja vlasnik i držalac dvosobnog stana, korisne površine 51m2, koji se nalazi u ..., u Ul. ..., ulaz ..., sprat ..., stan broj ..., upisan kao poseban deo zgrade broj ... izgrađene na kp.br. ... KO ..., po listu nepokretnosti broj ..., što je tuženi dužan da prizna i da trpi da se tužilac upiše u javne knjige o nepokretnostima i pravima na njima kod RGZ SKN Leskovac. Stavom drugim izreke, obavezna je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 103.420,78 dinara.
Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž 3103/2018 od 17.05.2018. godine, ukinuta je prvostepena presuda i odbačena tužba. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 48.560,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio revizuju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 87/18), i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koji se revizijom ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, otac tužioca, sada pokojni BB je sa pravnim prethodnikom tuženog 07.10.1977. godine zaključio ugovor o korišćenju dvosobnog stana broj ..., korisne površine 51m2, koji se nalazi u ..., a 20. 11.1992. godine ugovor o otkupu predmetnog stana, na kome su potpisi overeni od strane Opštinskog suda u Leskovcu pod Ov.br. .../.... Iz navedenog ugovora sledi da je ugovorena otkupna cena u visini od 259.018,00 dinara, da će se ista isplatiti u roku od 40 godina, odnosno u 480 mesečnih rata i da su se prodavac i kupac saglasili da se stavi hipoteka na predmetnom stanu do isplate kupoprodajne cene u celosti. Otac tužioca je tuženom podneo zahtev za otplatu u jednokratnom iznosu, nakon čega je izvršio uplatu od 95.000,00 dinara. Otac tužioca je umro 24.03.2013. godine i tužilac je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu O 982/15 od 28.04.2015. godine oglašen za naslednika na predmetnom stanu, na osnovu kog rešenja tužilac je upisan kao vlasnik predmetnog stana, s tim što je, pored upisa prava svojine, upisana i hipoteka na predmetnom stanu, radi obezbeđenja novčanog potraživanja tuženog iz ugovora o prodaji od 20.11.1992. godine. Protiv navedenog rešenja tuženi je izjavio žalbu Republičkom geodetskom zavodu 22.10.2015. godine.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca, nalazeći da je tužilac stekao pravo svojine na predmetnom stanu na osnovu odžaja, jer je bio savestan i zakonit držalac predmetnog stana, primenom člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu, nalazeći da tužilac nema pravni interes da sud utvrdi da je vlasnik predmetnog stana, jer je upisan u javnu knjigu – list nepokretnosti kao vlasnik predmetnog stana po osnovu nasleđa.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Članom 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“, br. 29/96 i “Službeni glasnik RS“, br. 115/2005), propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.
Kod utvrđenog da je otac tužioca stekao pravo svojine na predmetnom stanu po osnovu ugovora o otkupu predmetnog stana, a tužilac po osnovu nasleđa iza svog oca, na osnovu pravnosnažnog rešenja Osnovnog suda u Leskovcu O. 982/15 od 28.04.2015. godine i da je tužilac upisan kao vlasnik predmetnog stana, s tim što je, pored upisa prava svojine, upisana i hipoteka na predmetnom stanu, radi obezbeđenja novčanog potraživanja tuženog iz ugovora o prodaji od 20.11.1992. godine, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužilac nema pravni interes da se utvrdi da je vlasnik predmetnog stana, zbog čega su neosnovani navodi revizije.
Na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
S obzirom na uspeh tužioca u postupku po reviziji, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
