Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку применом члана 408. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11, 87/18), и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. У поступку пред другостепеним судом није дошло до пропуста у примени или до погрешне примене одредаба Закона о парничном поступку, па нема ни повреде из члана 374. став 1. ЗПП, на који се ревизијом указује.

Према утврђеном чињеничном стању, отац тужиоца, сада покојни ББ је са правним претходником туженог 07.10.1977. године закључио уговор о коришћењу двособног стана број ..., корисне површине 51м2, који се налази у ..., а 20. 11.1992. године уговор о откупу предметног стана, на коме су потписи оверени од стране Општинског суда у Лесковцу под Ов.бр. .../.... Из наведеног уговора следи да је уговорена откупна цена у висини од 259.018,00 динара, да ће се иста исплатити у року од 40 година, односно у 480 месечних рата и да су се продавац и купац сагласили да се стави хипотека на предметном стану до исплате купопродајне цене у целости. Отац тужиоца је туженом поднео захтев за отплату у једнократном износу, након чега је извршио уплату од 95.000,00 динара. Отац тужиоца је умро 24.03.2013. године и тужилац је правноснажним решењем Основног суда у Лесковцу О 982/15 од 28.04.2015. године оглашен за наследника на предметном стану, на основу ког решења тужилац је уписан као власник предметног стана, с тим што је, поред уписа права својине, уписана и хипотека на предметном стану, ради обезбеђења новчаног потраживања туженог из уговора о продаји од 20.11.1992. године. Против наведеног решења тужени је изјавио жалбу Републичком геодетском заводу 22.10.2015. године.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је усвојио захтев тужиоца, налазећи да је тужилац стекао право својине на предметном стану на основу оджаја, јер је био савестан и законит држалац предметног стана, применом члана 28. став 2. Закона о основама својинскоправних односа.

Другостепени суд је одлучујући о жалби туженог укинуо првостепену пресуду и одбацио тужбу, налазећи да тужилац нема правни интерес да суд утврди да је власник предметног стана, јер је уписан у јавну књигу – лист непокретности као власник предметног стана по основу наслеђа.

Врховни касациони суд налази да се ревизијом неосновано указује на погрешну примену материјалног права.

Чланом 20. став 1. Закона о основама својинскоправних односа („Службени лист СФРЈ“, бр. 6/80 и 36/90, „Службени лист СРЈ“, бр. 29/96 и “Службени гласник РС“, бр. 115/2005), прописано је да се право својине стиче по самом закону, на основу правног посла и наслеђивањем.

Код утврђеног да је отац тужиоца стекао право својине на предметном стану по основу уговора о откупу предметног стана, а тужилац по основу наслеђа иза свог оца, на основу правноснажног решења Основног суда у Лесковцу О. 982/15 од 28.04.2015. године и да је тужилац уписан као власник предметног стана, с тим што је, поред уписа права својине, уписана и хипотека на предметном стану, ради обезбеђења новчаног потраживања туженог из уговора о продаји од 20.11.1992. године, то је правилан закључак другостепеног суда да тужилац нема правни интерес да се утврди да је власник предметног стана, због чега су неосновани наводи ревизије.

На основу члана 414. став 1. у вези члана 420. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

С обзиром на успех тужиоца у поступку по ревизији, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић