Tužilja je posle izjavljene revizije podnela predlog za ponavljanje postupka 16.06.2020. godine. Odredbom člana 434. stav 1. ZPP je propisano da u slučajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka, sud će rešenjem da odluči koji će postupak da nastavi, a sa kojim će da zastane, uzimajući u obzir sve okolnosti, a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile. U odredbi člana 435. stav 1. istog zakona propisano je da ako predlog za ponavljanje postupka stigne pošto je predmet povodom revizije upućen Vrhovnom kasacionom sudu, rešenje iz člana 434. stav 1. ovog zakona donosi Vrhovni kasacioni sud.

Imajući u vidu citirane odredbe i razloge zbog kojih su ovi pravni lekovi podneti, kao i okolnosti konkretnog slučaja, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 87/18), za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer je to potrebno radi razmatranja pravnog pitanja uslova odgovornosti zakupca prema vlasniku nepokretnosti, kad ugovor o zakupu nije zaključen sa vlasnikom, nego sa supružnikom tog lica.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući osnovanost revizije u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA je bila u braku sa umešačem VV od 26.09.1993. godine do 14.11.2013. godine. U toku trajanja braka stečene su nepokretnosti: dvosoban stan u ... i poslovni prostor u ... u poslovno stambenom objektu u ulici ... broj ... u ..., obe nepokretnosti upisane kao svojina tužilje. Između VV, kao zakupodavca, i tuženog BB, kao zakupca, zaključen je ugovor o zakupu predmetnog stana 01.11.2011. godine. Navedeni ugovor su ugovornici pismeno raskinuli 07.11.2014. godine. Nakon toga, usledilo je iseljenje tuženog iz stana. Tuženi se u postupku izjasnio da prema sporazumu sa VV, nije plaćao zakupninu i režijske troškove, već je kao naknadu pružao advokatske usluge za VV i njegova privredna društva. Pored ovih, utvrđene su i činjenice da se vodi parnica oko imovine između AA i VV od 30.12.2013. godine, odnosno po tužbi VV podnetoj 07.07.2015. godine radi utvrđenja da je on vlasnik sa udelom ½ dela na dvosobnom stanu broj ... površine 48 m2 i poslovnom prostoru br. ... površine 48 m2, u zgradi broj ... u ulici ... u ..., koje su nepokretnosti bile predmet sporazuma supružnika o regulisanju imovinskih odnosa od 05.12.2007. godine, a upisane su kao svojina tužilje u 1/1. Prema stanju u spisu, u ovoj parnici koju je tužilja pokrenula protiv tuženog tužbom podnetom 30.12.2013.godine, radi iseljenja i predaje poseda, te isplate novčanog iznosa na ime naknade štete, po predlogu tužilje kojem se tuženi protivio doneto je rešenja o privremenoj meri 29.05.2014.godine u sadržini nalaganja predaje poseda (kasnije ukinuto 19.02.2016.godine), te zaključak o prinudnom sprovođenju privremene mere, posle čega je tužilja povukla tužbu u delu koji se odnosi na iseljenje i predaju poseda, uz navod da se tuženi iselio 15.01.2015.godine. O tužbenom zahtevu za isplatu novčanog iznosa, odlučeno je presudom prvostepenog suda, odbijanjem tužbenog zahteva kao neosnovanog. Tužiljina žalba protiv te odluke je takođe odbijena kao neosnovana.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda da ishod parnice koja se vodi između bivših supružnika, tužilje i umešača, ne predstavlja prethodno pitanje za ovu parnicu u kojoj tužilja od tuženog traži naknadu štete zbog korišćenja nepokretnosti i neplaćanja zakupnine i troškova, zbog čega je predlog tuženog za prekid postupka ocenjen neosnovanim. Podržana je i ocena prvostepenog suda o neosnovanosti tužbenog zahteva tužilje prema tuženom u ovoj parnici, za isplatu naknade za korišćenje nepokretnosti i režijskih troškova, uz obrazloženje da je tuženi stan koristio na osnovu punovažnog ugovora o zakupu koji je zaključio sa umešačem, tada tužiljinim suprugom, da prema članu 567. stav 1. i 569. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zakupodavac je dužan zakupcu predati zakupljenu stvar radi upotrebe. Navedeno je da za punovažnost ovog ugovora pitanje postojanja prava svojine prava svojine zakupodovca na stanu nije od značaja, jer se ugovorom zakupodavac ne obavezuje zakupcu da preda stvar na kojoj ima pravo svojine, već da preda stvar koju će zakupac moći da upotrebljava, kao i da u slučaju da treći pretenduje da na zakupljenoj stvari ima pravo svojine, pravo trećeg na stvari ne utiče na punovažnost ugovora o zakupu. Jedina posledica za ugovorni odnos u slučaju pretenzija trećeg, bila bi da se ugovor o zakupu raskida (član 580.ZOO). Drugostepeni sud je raspolagao činjenicama da na pravo svojine predenduje umešač koji istupa kao zakupodavac, ali je smatrao da korišćenje stana od strane tuženog, na osnovu ugovora o zakupu, koji je tuženi kao zakupac zaključio sa tužiljinim suprugom, kao zakupodavcem, ne može predstavljati štetnu radnju, koja je nužan elemenat vanugovorne odgovornosti za štetu, jer nedostaje bitno svojstvo takve radnje, a to je protivpravnost. Smatrao je da ishod spora u kojem se raspravlja pitanje punovažnosti sporazuma supružnika o regulisanju imovinskih odnosa od 05.12.2007. godine, ne utiče na drugačiju ocenu o tužbenom zahtevu u ovoj parnici, jer i da se utvrdi da je tužilja isključivi vlasnik nepokretnosti, ona bi naknadu štete mogla da potražuje jedino od bivšeg supruga, ovde umešača, ali ne i od tuženog koji je stan koristio na osnovu punovažnog ugovora zaključenog sa umešačem koji mu je stan predao u zakup na korišćenje. Zaključno, drugostepeni sud je stava da tuženi nije pasivno legitimisan.

Revizijom se osnovano ukazuje da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neprihvatljiv je stav drugostepenog suda da tuženi nije pasivno legitimisan. Tuženi ne spori da je predmetni stan koristio u određenom periodu. Utvrđeno je da je sa korišćenjem stana počeo u toku trajanja braka tužilje i umešača, sa kojim je zaključio ugovor o zakupu i sa kojim je sporazumno ugovor raskinuo, a zatim iz stana iselio.Tuženi ne spori da zakupninu nije plaćao, kao ni račune za period korišćenja stana, a ističe da to nije činio po dogovoru sa umešačem da u njegovu korist i za njegov račun obavlja advokatske poslove, umesto da plaća zakupninu, a račune za stan da plaća umešač. Pri takvom izjašnjenju, trebalo je oceniti pravni značaj isticanog u postupku po spornom pitanju ništavosti ugovora o zakupu, te nastanka i odgovornosti za štetu. Ovde se ispituju uslovi odgovornosti tuženog. Postojanje odgovornosti umešača, ne isključuje mogućnost postojanja odgovornosti tuženog. Članom 16. Zakona o obligacionim odnosima propisana je opšta zabrana prouzrokovanja štete, u imperativu da je svako dužan da se uzdrži od postupka kojim se može drugom prouzrokovati šteta. Uslovi odgovornosti zakupodavca, propisani su u članu 580. istog zakona. Za postojanje odgovornosti, zahteva se, pre svega, da se vlasnik obratio zakupcu zahtevom za vršenje svog prava. Osim toga, nije rasvetljeno ni sporno pitanje da li je ugovor o zakupu ništav ako je to bio jednostrani akt raspolaganja jednog supružnika posebnom imovinom drugog supružnika, bez saglasnosti supružnika vlasnika i da li je tuženi za to znao. Zaključenjem sporazuma o podeli zajedničke imovine, u toku braka ili po njegovom prestanku, nepokretnosti obuhvaćene sporazumom izlaze iz režima zajedničke imovine, tako da u daljem one mogu biti u režimu posebne imovine (član 168. stav 2. Porodičnog zakona) ili u režimu imovine u suvlasništvu sa opredeljenim suvlasničkim udelima (član 177. PZ). Zaključenje ugovora o zakupu nepokretnosti predstavlja akt i pravni posao raspolaganja, pa ako je preduzet od strane jednog supružnika, a drugi supružnik kao vlasnik ili zajedničar sa tim se nije saglasio, a ni naknadno odobrio takvo raspolaganje, ono bi kao protivno prinudnim propisima bilo ništavo u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Ukoliko je uprkos znanja o ništavosti takvog raspolaganja, tuženi nastavio sa korišćenjem stana i to činio i pored manifestovanog protivljenja tužilje, njegova odgovornost ne bi bila isključena. Tuženi zakupninu i troškove za stan nije plaćao u dogovoru sa umešačem. Za punovažnost takvog raspolaganja, zahteva se da je ono zasnovano na sporazumu supružnika, izričitom ili prećutnom, odnosno pristanku na korišćenje benefita od takvog pravnog posla u toku trajanja bračne zajednice. U protivnom, supružnik vlasnik je uskraćen za prihod od posebne imovine. Ako je u takvu situaciju doveden združenim delovanjem tuženog i umešača, njihova odgovornost bi bila solidarna u smislu člana 206. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Zato se u raspravljanju o spornom odnosu sa tuženim kao zakupcem prema kojem tužilja ističe određena potraživanja, važnim javljaju pitanja na koja je ukazano. Pre svega, da li je tužilja imala znanja i kakvih aktivnosti povodom tuženikovog korišćenja nepokretnosti u trogodišnjem periodu, da li je tuženi imao jasnu predstavu i znanja o protivljenju tužilje da koristi stan, pod uslovima ugovorenim sa umešačem, kakvog je držanja bio u odnosu na eventualno takvo saznanje, odnosno istrajavanja da održi posed i sa kakvim posledicama po umanjenje imovine i prihoda tužilje. S tim da, vezano za ugovor sklopljen između tuženog i umešača, treba ceniti da li je i ko je uživao koristi od tog pravnog posla, odnosno da li je korist postizana za bračnu zajednicu ili to nije bio slučaj, kao i da li je iz takvog posla proistekla šteta za tužilju i da li na strani tuženog postoje uslovi odgovornosti za štetu, za deo ili ceo period obuhvaćen tužbom.

Iz razloga koji su izneti, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke ovog rešenja, primenom člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, doneti zakonitu odluku.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić