Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 6046/18 od 03.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 7897/15 od 23.08.2016. godine u odbijajućem delu trećeg stava izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je ista presuda u stavu četvrtom izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. stav 1. ZPP, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), na čiju primenu upućuje član 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nema razloga za odlučivanje o reviziji tužioca.

Članom 404. stav 1. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji, imajući u vidu da zahtev za isplatu na ime duga zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, a revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja predmetnog spora u vezi načina obračuna visine potraživanja tužioca prema tuženom za isporučenu mehanizaciju i repromaterijal, kao i tumačenje ugovora koje je tužilac zaključio sa tuženim. Osim toga, tužilac u reviziji zahteva i tumačenje određenih odredaba Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje u pobijanoj presudi, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da nema potrebe za novim tumačenjem odredaba Zakona o obligacionim odnosima u vezi odlučivanja o tužbenom zahtevu u ovoj parnici. U presudama koje su dostavljene uz reviziju i na koje se tužilac poziva ukazujući na neujednačenu sudsku praksu, nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je u ovoj parnici, što bi bilo od uticaja na odlučivanje o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 16.06.2005. godine sa zahtevom za raskid dva ugovora koja su stranke zaključile i vraćanja preuzete mehanizacije, sa alternativno postavljenim tužbenim zahtevom kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu plati 1.401,43 evra u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom kamatom. Na ročištu od 23.08.2016. godine, tužilac se odrekao tužbenog zahteva za raskid dva ugovora i povukao tužbu u delu kojim je tražio vraćanje mehanizacije. Tužba je preinačena tako što je tužilac povećao zahtev za isplatu stečenog bez osnova. Tužbeni zahtev je delimično usvojen i pobijani deo pravnosnažne presude je 313.385,00 dinara, što je dinarska protivvrednost od 2.539,38 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe 23.08.2016. godine (1 evro = 123,41 dinara).

Kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod zakonom propisanog cenzusa za izjavljivanje revizije od 40.000 evra koji je propisan članom 403. stav 3. ZPP, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić