Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 6046/18 од 03.04.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Нишу П 7897/15 од 23.08.2016. године у одбијајућем делу трећег става изреке. Ставом другим изреке, укинута је иста пресуда у ставу четвртом изреке и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио посебну ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи у смислу члана 404. став 1. ЗПП, ради разматрања правног питања од општег интереса, правног питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе и новог тумачења права.

Одлучујући о изузетној дозвољености ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11 и 55/14), на чију примену упућује члан 506. став 2. истог закона, Врховни касациони суд је утврдио да нема разлога за одлучивање о ревизији тужиоца.

Чланом 404. став 1. ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног касационог суда нису испуњени услови прописани чланом 404. став 1. ЗПП за одлучивање о посебној ревизији, имајући у виду да захтев за исплату на име дуга зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, а ревизија је усмерена на разрешење чињеничног питања предметног спора у вези начина обрачуна висине потраживања тужиоца према туженом за испоручену механизацију и репроматеријал, као и тумачење уговора које је тужилац закључио са туженим. Осим тога, тужилац у ревизији захтева и тумачење одређених одредаба Закона о облигационим односима. Имајући у виду утврђено чињенично стање у побијаној пресуди, Врховни касациони суд оцењује да нема потребе за новим тумачењем одредаба Закона о облигационим односима у вези одлучивања о тужбеном захтеву у овој парници. У пресудама које су достављене уз ревизију и на које се тужилац позива указујући на неуједначену судску праксу, није реч о идентичној чињеничној и правној ситуацији као што је у овој парници, што би било од утицаја на одлучивање о ревизији ради уједначавања судске праксе.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Одлучујући о дозвољености ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој парници поднета је 16.06.2005. године са захтевом за раскид два уговора која су странке закључиле и враћања преузете механизације, са алтернативно постављеним тужбеним захтевом којим је тужилац тражио да се обавеже тужени да тужиоцу плати 1.401,43 евра у динарској противвредности са припадајућом каматом. На рочишту од 23.08.2016. године, тужилац се одрекао тужбеног захтева за раскид два уговора и повукао тужбу у делу којим је тражио враћање механизације. Тужба је преиначена тако што је тужилац повећао захтев за исплату стеченог без основа. Тужбени захтев је делимично усвојен и побијани део правноснажне пресуде је 313.385,00 динара, што је динарска противвредност од 2.539,38 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе 23.08.2016. године (1 евро = 123,41 динара).

Како је побијани део правноснажне пресуде испод законом прописаног цензуса за изјављивање ревизије од 40.000 евра који је прописан чланом 403. став 3. ЗПП, то ревизија тужиоца није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић