.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 654/2020
16.12.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., selo ..., koga zastupa punomoćnik Nemanja Lukić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3755/18 od 06.02.2019. godine, u sednici održanoj 16.12.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
USVAJA SE revizija tužene i PREINAČUJU presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3755/18 od 06.02.2019. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2577/15 od 22.05.2018. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 2577/15 od 07.02.2020. godine, tako što se ODBIJAJU kao neosnovani zahtevi tužioca za utvrđenje da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod poslodavca tužene Republike Srbije-Ministarstvo unutrašnjih poslova počev od 01.09.2008. godine i da mu po tom osnovu pripadaju sva prava i obaveze iz radnog odnosa i za isplatu neisplaćenih zarada za period od juna meseca 2013. zaključno sa majem 2015. godine sa zakonskom zateznom kamatom i pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao i njegov zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.
OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj naknadi troškove celog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2577/15 od 22.05.2018. godine koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 2577/15 od 07.02.2020. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene Republike Srbije-Ministarstvo unutrašnjih poslova počev od 01.09.2008. godine, te da mu po tom osnovu pripadaju sva prava i obaveze iz radnog odnosa. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocu isplati na ime neisplaćenih zarada pojedinačno označene iznose za period od juna 2013. zaključno sa majem 2015. godine sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate bliže označeno u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje na navedene iznose neisplaćenih zarada i to doprinose penzijskog i invalidskog osiguranja Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose zdravstvenog osiguranja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i doprinose osiguranja za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje Republike Srbije. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 346.350,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3755/18 od 06.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju zathevajući naknadu troškova za sastav tog odgovora.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena po članu 441. ZPP, jer je u konkretnom slučaju reč o sporu o postojanju radnog odnosa, pa nema razloga za ispitivanje uslova za dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova na radnom mestu policajca od 2008. godine, pri Policijskoj upravi za Uroševac sa privremenim sedištem u Leskovcu, s tim što tužilac ne poseduje rešenje o prijemu u radni odnos s obzirom mu prilikom zasnivanja radnog odnosa nije uručen primerak tog rešenja. Do juna meseca 2013. godine tužiocu je redovno isplaćivana zarada i uplaćivani doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a od tada je bez bilo kakvog upozorenja tužena prestala da mu isplaćuje zaradu i sa danom 31.05.2013. godine odjavila je tužioca sa osiguranja kod nadležnog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka finansijske struke utvrđena je visina mesečnih zarada koje bi tužilac ostvario u spornom periodu. Tužba u ovoj parnici podneta je 01.10.2015. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac ima pravni interes da zahteva utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme kod tužene, jer tužena nije donela rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu, odnosno nije dokazala da je to učinila, a na njoj je bio teret dokazivanja ove činjenice, pa je u obavezi da mu isplati izostale zarade za traženi period u utvrđenoj visini i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Po stanovištu ovog suda, tužena u reviziji osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i to člana 195. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05) važećeg u to vreme, kojim je propisano da se sudska zaštita u radnom sporu može tražiti u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno od saznanja za povredu prava.
Tužilac je za povredu prava saznao u junu mesecu 2013. godine, kada je tužena prestala da mu isplaćuje zaradu, bez obzira što nije primio rešenje o prestanku radnog odnosa. Kako je tužbu u ovom radnom sporu podneo 01.10.2015. godine, on je prekludiran u zaštiti svojih prava iz radnog odnosa, zbog čega je ovaj sud preinačio nižestepene presude i odbio zahtev tužioca za utvrđenje da je u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme. S obzirom da od zahteva za utvrđenja postojanja radnog odnosa zavisi i sudbina zahteva za isplatu naknade štete u visini pripadajućih plata i doprinosa za socijalno osiguranje, kao pravnih posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu, to su i ovi zahtevi odbijeni.
Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2, 163. stav 2. i 165. stav 2. ZPP, a visina je odmerena na ime traženih troškova za sastav žalbe prema važećoj AT. Troškovi prvostepenog postupka, kao i troškovi sastava revizije nisu dosuđeni, jer ih tužena nije tražila.
Zahtev tužioca za naknadu troškova povodom odgovora na reviziju je odbijen, jer ovi troškovi nisu bili nužni za vođenje parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP.
Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
