.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4675/2020
16.06.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Zoran Trifunović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Dragan Bojanić, advokat iz ... i Akcionarskog društva za osiguranje DDOR a.d.o. Novi Sad, sa sedištem u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog BB, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1342/19 od 12.12.2019. godine, u sednici održanoj 16.06.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
USVAJA SE revizija tuženog BB i UKIDA presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1342/19 od 12.12.2019. godine, u stavovima drugom - tačka 1. i trećem izreke u odnosu na tuženog BB i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje u tom delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P 1120/16 od 19.10.2018. godine, stavom prvim izreke,odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obavežu tuženi da joj solidarno isplate na ime pretrpljenih bolova iznos od 150.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 160.000,00 dinara i na ime umanjene životne aktivnosti iznos od 220.000,00 dinara, sve za zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe 13.06.2014. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženom BB naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 167.300,00 dinara i tuženom AD za osiguranje DDOR a.d.o. Novi Sad iznos od 17.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1342/19 od 12.12.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu stava prvog izreke u odnosu na naknadu nematerijalne štete zbog umanjenja životne aktivnosti u iznosu od 220.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog i stavu drugom izreke, tako što su u tački 1. obavezani tuženi da tužilji solidarno isplate na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 77.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 62.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 19.10.2018. godine do isplate, dok je u tački 2. odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za iznos od još 73.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i za iznos od još 98.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 19.10.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove parničnog postupka solidarno u iznosu od 212.660,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odnosu na stav drugi tačka 1. i stav treći izreke, tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju sa predlogom da se revizija odbaci kao nedozvoljena.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog BB dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. tog zakona i utvrdio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila 20.03.2008. godine u ... zadobila lake telesne povrede u vidu nagnječenja leve potkolenice, nagnječenja levog kuka i istegnuća ligamenata vrata, zbog kojih je lečena u Zdravstvenom centru u Paraćinu u periodu od 20.03. do 24.03.2008. godine, a zatim je nastavila kućno lečenje. Protiv tuženog BB je vođen krivični postupak povodom navedene saobraćajne nezgode i pravnosnažnom presudom krivičnog suda oglašen je krivim za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Tuženi AD za osiguranje DDOR a.d.o. Novi Sad je kao osiguravač u vansudskom postupku isplatio tužilji na ime naknade nematerijalne štete ukupan iznos od 119.000,00 dinara dana 24.09.2013. godine, od čega 63.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i 56.000,00 dinara za pretrpljeni strah. Veštačenjem je utvrđeno da je tužilja kritičnom prilikom trpela strah određenog trajanja i intenziteta, kao i da je zbog pretrpljenih povreda, trpela fizičke bolove određenog trajanja i intenziteta.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, nalazeći da su iznosi koji su tužilji isplaćeni dana 24.09.2013. godine u vansudskom postupku na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah, adekvatni pretrpljenoj šteti za ove vidove, dok umanjenje životne aktivnosti nije u uzročno-posledičnoj vezi sa predmetnom saobraćajnom nezgodom, već je posledica bolesti tužilje.
Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu, nalazeći da isplaćeni iznosi u vansudskom postupku na ime naknade nematerijalne štete za fizičke bolove i strah ne predstavljaju pravičnu novčanu naknadu za ove vidove štete, pa je utvrđujući iznose pravične novčane naknade u vreme isplate zaključio da je šteta nenamirena za 48% na ime pretrpljenih fizičkih bolova i za 44% na ime pretrpljenog straha. Primenjujući navedene procente na iznose utvrđene pravične novčane naknade u vreme presuđenja, tužilji je dosudio 77.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 62.000,00 dinara za pretrpljeni strah.
Osnovano se revizijom tuženog BB ukazuje da je pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Po odredbi člana 192. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) koja se primenjuje i na naknadu nematerijalne štete (član 205.), oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Kada je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje, sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja.
U konkretnom slučaju tužilja je kritičnom prilikom povređena u saobraćajnoj nezgodi i tuženi AD za osiguranje DDOR a.d.o. Novi Sad je kao osiguravač u vansudskom postupku izvršio isplatu naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah, navedeći da je prilikom odmeravanja naknade uzeto u obzir da je tužilja doprinela nezgodi sa 30%. Tuženi BB je u postupku istakao prigovor podeljene odgovornosti ukazujući da je tužilja doprinela nastanku štetnog događaja svojim ponašanjem u saobraćaju kao pešak.
Za pravilnu ocenu istaknutog prigovora podeljene odgovornosti, bilo je potrebno razjasniti da li je tužilja kao oštećena svojim ponašanjem u saobraćaju doprinela nastanku štete, u kom slučaju bi srazmerno doprinosu imala pravo na smanjenu naknadu. Pre nego što se rasprave sva pitanja u vezi sa obimom odgovornosti i razlozima za njeno delimično smanjenje zbog eventualnog doprinosa oštećenog ne može se odlučivati o visini naknade. Imajući u vidu navedeno, za sada se ne može se prihvatiti stanovište drugostepenog suda da je izvršenom isplatom u vansudskom postupku od strane osiguravača deo nematerijalne štete ostao nenaknađen. Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud ukinuo drugostepenu presudu u pobijanom usvajajućem delu, kao i odluku o troškovima postupka jer njihova visina zavisi od uspeha tužilje u sporu.
Drugostepeni sud će imajući u vidu izložene primedbe ponovo odlučiti o žalbi tužilje u pogledu ovog dela tužbenog zahteva, kao i o troškovima parničnog postupka.
Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
