Против правноснажне пресуде донете у другом степену у односу на став други тачка 1. и став трећи изреке, тужени ББ је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је поднела одговор на ревизију са предлогом да се ревизија одбаци као недозвољена.

Врховни касациони суд је оценио да је ревизија туженог ББ дозвољена по члану 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 55/14), испитао је побијану пресуду на основу члана 408. тог закона и утврдио да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању тужиља је у саобраћајној незгоди која се догодила 20.03.2008. године у ... задобила лаке телесне повреде у виду нагњечења леве потколенице, нагњечења левог кука и истегнућа лигамената врата, због којих је лечена у Здравственом центру у Параћину у периоду од 20.03. до 24.03.2008. године, а затим је наставила кућно лечење. Против туженог ББ је вођен кривични поступак поводом наведене саобраћајне незгоде и правноснажном пресудом кривичног суда оглашен је кривим за кривично дело угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ. Тужени АД за осигурање ДДОР а.д.о. Нови Сад је као осигуравач у вансудском поступку исплатио тужиљи на име накнаде нематеријалне штете укупан износ од 119.000,00 динара дана 24.09.2013. године, од чега 63.000,00 динара на име претрпљених физичких болова и 56.000,00 динара за претрпљени страх. Вештачењем је утврђено да је тужиља критичном приликом трпела страх одређеног трајања и интензитета, као и да је због претрпљених повреда, трпела физичке болове одређеног трајања и интензитета.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је одбио тужбени захтев као неоснован, налазећи да су износи који су тужиљи исплаћени дана 24.09.2013. године у вансудском поступку на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене физичке болове и страх, адекватни претрпљеној штети за ове видове, док умањење животне активности није у узрочно-последичној вези са предметном саобраћајном незгодом, већ је последица болести тужиље.

Другостепени суд је делимично преиначио првостепену пресуду, налазећи да исплаћени износи у вансудском поступку на име накнаде нематеријалне штете за физичке болове и страх не представљају правичну новчану накнаду за ове видове штете, па је утврђујући износе правичне новчане накнаде у време исплате закључио да је штета ненамирена за 48% на име претрпљених физичких болова и за 44% на име претрпљеног страха. Примењујући наведене проценте на износе утврђене правичне новчане накнаде у време пресуђења, тужиљи је досудио 77.000,00 динара за претрпљене физичке болове и 62.000,00 динара за претрпљени страх.

Основано се ревизијом туженог ББ указује да је побијана пресуда заснована на погрешној примени материјалног права.

По одредби члана 192. Закона о облигационим односима (ЗОО) која се примењује и на накнаду нематеријалне штете (члан 205.), оштећеник који је допринео да штета настане или да буде већа него што би иначе била, има право само на сразмерно смањену накнаду. Када је немогуће утврдити који део штете потиче од оштећеникове радње, суд ће досудити накнаду водећи рачуна о околностима случаја.

У конкретном случају тужиља је критичном приликом повређена у саобраћајној незгоди и тужени АД за осигурање ДДОР а.д.о. Нови Сад је као осигуравач у вансудском поступку извршио исплату накнаде нематеријалне штете за претрпљене физичке болове и страх, наведећи да је приликом одмеравања накнаде узето у обзир да је тужиља допринела незгоди са 30%. Тужени ББ је у поступку истакао приговор подељене одговорности указујући да је тужиља допринела настанку штетног догађаја својим понашањем у саобраћају као пешак.

За правилну оцену истакнутог приговора подељене одговорности, било је потребно разјаснити да ли је тужиља као оштећена својим понашањем у саобраћају допринела настанку штете, у ком случају би сразмерно доприносу имала право на смањену накнаду. Пре него што се расправе сва питања у вези са обимом одговорности и разлозима за њено делимично смањење због евентуалног доприноса оштећеног не може се одлучивати о висини накнаде. Имајући у виду наведено, за сада се не може се прихватити становиште другостепеног суда да је извршеном исплатом у вансудском поступку од стране осигуравача део нематеријалне штете остао ненакнађен. Због тога је Врховни касациони суд укинуо другостепену пресуду у побијаном усвајајућем делу, као и одлуку о трошковима поступка јер њихова висина зависи од успеха тужиље у спору.

Другостепени суд ће имајући у виду изложене примедбе поново одлучити о жалби тужиље у погледу овог дела тужбеног захтева, као и о трошковима парничног поступка.

На основу члана 416. став 2. ЗПП Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић