Kako je odredbom člana 412. stav 4. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 111/09) propisano da je revizija uvek dozvoljena i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka, to je revizija tužioca dozvoljena, pa nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5292/11 od 03.12.2012. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena, da mu na ime naknade štete zbog manje isplaćene plate za period od 01.01.2007. do 30.10.2009. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom kamatom. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1438/13 od 01.03.2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda.

Dana 31.12.2018. godine tužilac je podneo predlog za ponavljanje postupka iz razloga propisanog odredbom člana 426. stav 1. tačka 11. novog ZPP, smatrajući da je stekao mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Mirković i drugi protiv Srbije (tužilac je označen kao sedmi podnosilac predstavke u tom predmetu) br. 27471/15 od 26.06.2018. godine ispravljene 13.11.2018. godine a koja bi mogla uticati da za tužioca bude doneta povoljnija odluka, obzirom da je tom odlukom proglašena prihvatljiva predstavka podnosioca (i ovde tužioca) i da se smatra da je došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u vezi sa neujednačenom sudskom praksom domaćih sudova.

Prvostepeni sud je održao ročište po predlogu za ponavljanje postupka nakon čega je doneo rešenje kojim nije dozvolio ponavljanje postupka, a Viši sud u Beogradu je potvrdio prvostepeno rešenje. Nižestepeni sudovi su pri odlučivanju zauzeli pravni stav da navedenom odlukom Evropskog suda za ljudska prava nije odlučeno o istom ili sličnom pravnom odnosu, već je utvrđena povreda prava iz člana 6. stav 1. Konvencije zbog neujednačene sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka propisani odredbom člana 422. stav 1. tačka 10. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka na osnovu člana 422. stav 1. tačka 10. ZPP jer navedenom odlukom Evropskog suda za ljudska prava nije odlučeno o istom ili sličnom pravnom odnosu, već je utvrđena povreda prava iz člana 6. stav 1. Konvencije zbog neujednačene sudske prakse domaćih sudova.

Naime, kako se odluka o ovom vanrednom pravnom leku donosi primenom Zakona o parničnom postupku koji je važio u vreme donošenja odluka kojima je postupak pravnosnažno okončan („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 125/04 i 111/09, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 i 55/14) to proizilazi da razlog na koji se tužilac poziva u predlogu za ponavljanje postupka nije ni bio propisan navedenom odredbom člana 422. stav 1. tačka 10. ZPP, već je novim zakonom, koji se ne primenjuje u konkretnom slučaju („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11, 49/13 i 55/14), odredbom člana 426. stav 1. tačka 1. propisan dodatni uslov za ponavljanje postupka iz tog razloga - da se radi o povredi ljudskog prava koje je takve prirode da je mogla biti od uticaja na donošenje povoljnije odluke za stranku koja traži ponavljanje postupka.

Sa iznetih razloga, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane drugostepenog suda u pobijanom rešenju, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci, na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić