Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja predlagač je izjavio blagovremenu reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija, prema odredbi člana 404. stav 2. ZPP. Ove odredbe primenjuju se i u vanparničnom postupku, po odredbi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95- dr. zakon, 18/2005-dr. zakon, 85/2012, 45/2013-dr. zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015-dr. zakon).

Predlagač je predlogom tražio da sud utvrdi da cena za akcije privrednog društva „Hempro“ AD Beograd, obične akcije s pravom glasa koje se kotiraju na Beogradskoj berzi, u iznosu od 666,00 dinara po akciji koju je utvrdila skupština društva „Hempro“ AD Beograd na vanrednoj sednici održanoj dana 22.11.2019. godine, nije utvrđena u skladu sa zakonom, te da sud utvrdi da cena za navedene akcije iznosi 2.825,76 dinara po akciji. O tom predlogu revidenta nižestepeni sudovi odlučili su primenom odredaba člana 523. u vezi člana 515. Zakona o privrednim društvima, nalazeći da su akcije predlagača otkupljene u svemu u saglasnosti sa navedenim zakonskim odredbama, te da ne stoje navodi revidenta o zloupotrebi prava u postupku preuzimanja protivnika predlagača, koji je prethodio prinudnom otkupu akcija u skladi sa odredbom člana 523. Zakona o privrednim društvima.

Za revidenta, predlagača u ovom vanparničnom postupku, sporna je cena akcija iz ponude za preuzimanje koja je prethodila prinudnom otkupu akcija. U reviziji posebno ukazuje da postoji potreba za razmatranjem pitanja od opšteg iteresa, kao što je pitanje primene odredaba Zakona o preuzimanju akcionarskih društava kojima je regulisan postupak objavljivanje ponude za preuzimanje i cene koja se utvrđuje u tom postupku, čija zakonitost je prema oceni revidenta, nužan uslov za primenu odredbe člana 523. Zakona o privrednim društvima. Takođe ukazuje da je odlukama nižestepenih sudova narušena ravnopravnost građana jer su akcije otkupljene po znatno nižoj ceni od realne, te da je time došlo do kršenja ustavnog principa proporcionalnosti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. ZPP za izuzetnu dozvoljenost ove revizije.

Pre svega nema potrebe za novim tumačenjem ključnih odredaba zakona koje su od značaja za mogućnost ispitivanja od strane suda u vanparničnom postupku primerenosti cene akcija u prinudnom otkupu po uslovima iz ponude za preuzimanje. Primerenost cene akcija moguće je utvrđivati u skladu sa odredbom člana 521. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ 36/2011, 99/2011, 83/204 – dr. Zakon, 5/2015, 44/2018 i 95/2018) koji je bio na snazi u vreme donošenja odluke protivnika predlagača o prinudnom otkupu akcija, i to samo u odnosu na akcije koje su predmet prinudnog otkupa po ceni koju je utvrdilo društvo u skladu sa članom 516. istog zakona. Ukoliko je prinudni otkup akcija realizovan u skladu sa odredbom člana 523. Zakona o privrednim društvima, nije predviđena mogućnost ispitivanja vrednosti akcije koje su predmet prinudnog otkupa kada je njihova cena utvrđena po izuzetku od člana 516. Zakona o privrednim društvima, odnosno po odredbi člana 523. tog zakona, kao što je ovde slučaj. Dakle, kada nije sporna ispunjenost uslova iz člana 523. stav 1. Zakona o privrednim društvima, koja ne zahteva novo tumačenje, proizilazi da nema uslova ni za ispitivanje da li je u prethodno sprovedenom postupku za preuzimanje ciljnog akcionarskog društva pravilno utvrđeno da su akcije akcionarskog društva likvidne. Time nema razloga za tumačenje odredaba Zakona o preuzimanju akcionarskih društava o likvidnosti akcija ciljnog društva. Svakako, kada nema drugačijih odluka od revizijom pobijane o postavljenom spornom pravnom pitanju, onda nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse.

Ovakvim tumačenjem relevatnih zakonskih odredbi nisu ugrožena prava i interesi manjinskih akcionara kako se to u reviziji navodi, iz razloga što su oni aktivno legitimisani da u skladu sa zakonom kojim se reguliše upravni postupak, osporavaju odluke Komisije za hartije od vrednosti pred kojom se vodi postupak za preuzimanje akcionarskog društva (koji postupak mora prethoditi prinudnom odkupu akcija po članu 523. ZPD-a). U tom postupku manjinski akcionari mogu osporavati utvrđenu cenu u ponudi za preuzimanje i na taj način delotvorno zaštititi svoja prava u slučaju postojanja sumnje u likvidnost akcija ili drugih parametera koji su od uticaja na formiranje cene u postupku preuzimanja, o čemu se Vrhovni kasacioni sud detaljnije izjasnio u odluci Uzp 392/18 od od 20.12.2019. godine.

To su razlozi zbog kojih Vrhovni kasacioni sud ne nalazi da su ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije predlagača, pa je odlučio kao u prvom stavu izreke primenom odredbe člana 404. stav 1. i 2. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11... 18/20) i našao da revizija predlagača nije dozvoljena.

Revizija je u vanparničnom postupku dozvoljena po odredbama Zakona o vanparničnom postupku iz člana 27., u vanparničnom postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, a u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, dozvoljena je pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima.

U predlogu, predlagač nije označio vrednost predmeta spora, već je naveo da je vrednost spora neodrediva. U konkretnom slučaju vrednost spora se ne može utvrditi ni iz određene sudske takse, imajući u vidu da u spisu predmeta nema rešenja o nalozima za plaćanje sudske takse na predlog i odluke suda. Štaviše, ukoliko bi se vrednost predmeta spora odredila prema vrednosti spora za plaćanje sudske takse u skladu sa odredbom člana 28. Zakona o sudskim taksama, ona bi iznosila 15.000,00 dinara, koja vrednost spora takođe ne omogućava izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14).

Imajuću u vidu da je dvostepenost ustavna kategorija koja se u redovnom postupku obezbeđuje, a revizija vanredno pravno sredstvo, to bi se moglo zaključiti da neoznačavanjem vrednosti predmeta spora predlagač svesno pristaje na dvostepenu Ustavom garantovanu pravnu zaštitu i na taj način se prećutno odriče prava na upotrebu vanrednog pravnog leka.

Stoga, prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe ako tužilac u tužbi ili u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost predmeta spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud primenom procesnih ovlašćenja iz člana 413. Zakona o parničnom postupku je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić