Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž3 27/2019 od 13.06.2019. godine, odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu stavu drugom i stavu trećem izreke. Preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i u stavu četvrtom izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da solidarno isplate tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti, iznos od 60.000,00 dinara, sa zateznom kamatom propisanom Zakonom o zateznoj kamati, počev od 22.10.2018. godine do isplate, i da se obaveže tuženi ''Insajder tim'' d.o.o. Beograd da preko odgovornog urednika Dragana Vučićevića objavi ovu presudu po njenoj pravnosnažnosti, najkasnije u drugom narednom izdanju javnog glasila ''Informer''. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 150.900,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408.i 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženo Privredno društvo je osnivač i izdavač javnog glasila Nezavisne dnevne novine ''Informer'', a tuženi Dragan Vučićević je glavni i odgovorni urednik javnog glasila Nezavisne dnevne novine ''Informer'', u vreme objavljivanja spornog teksta u dvobroju ... i ... 06.2013. godine. Naime, u broju ..., na naslovnoj strani objavljeno je, između ostalog, kako su nižestepeni sudovi utvrdili ''Bivši ministar BB i sedmoro direktora uhapšeni juče zbog pljačkaške privatizacije Luke Beograd. Šteta u budžetu najmanje 5.792.000 evra. Tajkuni zaradili bar 40.000 evra'', dok je u drugom antrfileu objavljena fotografija tužioca i informacije: VV i AA, uhapšeni direktori Agencije za privatizaciju, odmah posle kriminalne prodaje Luke, zaposlili se u firmama GG!'', dok je na drugoj i trećoj strani objavljen tekst: ''Prva hapšenja zbog privatizacije Luke Beograd'', kao i podnaslov: ''Bivši ministar privrede BB i sedmoro direktora za privatizaciju, akcijskog fonda i Luke, uhapšeni zbog pljačke. Ako neko od njih propeva, pašće i GG'', a u tekstu su objavljene i informacije da je BB uhapšen zbog milionske pljačke prilikom privatizacije Luke Beograd, sa još sedmoro direktora Agencije za privatizaciju, akcijskog fonda i Luke Beograd, BB se sumnjiči da je bio na čelu organizovane kriminalne grupe i da je firmama koje su kontrolisali GG i DD omogućio da kupe Luku Beograd, po ceni daleko nižoj od tržišne, u ovom poslu državni budžet je oštećen za najmanje 5.790.000 evra, a tajkunima je omogućena nezakonita zarada od bar 40.000 evra, te specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal optužuje BB da je, između ostalog, sa izvršnim direktorom Agencije za privatizaciju AA i drugim saučesnicima namerno propustio da izvrši analizu ponuđene cene za kupovinu akcija Luke. Dalje se navodi da su uhapšeni direktori Luke VV i AA, neposredno po kriminalnoj privatizaciji i prešli da rade u firme koje je kontrolisao GG, što predstavlja školski primer korupcije. Dodatno, u zasebnom antrfileu na trećoj strani u okviru koga je objavljena i fotografija tužioca objavljen je i naslov: ''Prodali Luku, pa prešli kod GG'', dok je u tekstu antrfilea navedeno: ''AA je generalni direktor Luke Beograd ad od decembra 2011. godine. On već sedam godina obavlja i funkciju direktora investicija u firmi ''...'', za koju je 2007.godine, prema pisanju CINS GG rekao da nije njen vlasnik, ali da je neposredno kontroliše. AA je bio član Upravnog odbora ''Novosti'', čiji je vlasnik GG, a pre toga je radio i u Upravnom odboru ''Keramike Kanjiža'', koju su takođe privatizovale GG firme. Od avgusta 2004. godine do decembra 2005. godine bio je izvršni direktor Agencije za privatizaciju, a ranije menadžer projekta u Centru za tendere pri ovoj Agenciji. Ministarstvo unutrašnjih poslova RS je izdalo javno saopštenje 14.06.2013. godine u kome je navedeno da su u nastavku akcije na rasvetljavanju zloupotrebe u postupku 24 sporne privatizacije pripadnici radne grupe Uprave kriminalističke policije MUP-a RS u saradnji sa tužilaštvom za organizovani kriminal lišili slobode, navodeći inicijale imena i prezimena tih lica, godinu rođenja i funkciju koju su obavljali, a među njima i AA (...), bivši izvršni direktor Agencije za privatizaciju, a zbog postojanja osnovane sumnje da su u periodu od marta 2004. godine do 30. septembra 2005. godine izvršili više krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe položaja odgovornog lica. U saopštenju je navedeno da se osumnjičeni terete da su, suprotno zakonskim i podzakonskim aktima i internim propisima Agencije za privatizaciju i akcijskog fonda propustili da izvrše analizu ponuđene cene za kupovinu akcija Luke Beograd, te da su 27.09.2005. godine M.Đ., G.M. i A.M., kao odgovorna lica iz Agencije za privatizaciju i akcijskog fonda, doneli odluku o metodi prodaje akcija Luke Beograd prihvatanjem ponude za preuzimanje dostavljene od strane kompanije u ... i izdali nalog akcijskom fondu za prodaju 1.745.521 akciju navedenog fonda iz državnog paketa akcija. Tužilac je u vremenskom periodu od 01.01.2001. godine pa zaključno sa 31.12.2005. godine bio zaposlen na neodređeno vreme na različitim radnim mestima u Agenciji za privatizaciju RS, a kao njen izvršni direktor od oktobra 2004. godine do 31.12.2005. godine.

Prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev delimično osnovan u odnosu na naknadu nematerijalne štete zbog objavljivanja informacije, koja je predmet parnice, navodeći da objavljene informacije: ''To, narodna milicijo'', ''Novi udar na državne lopove'', ''Bivši ministar BB i sedmoro direktora uhapšeni juče zbog pljačkaške privatizacije Luke Beograd'', ''Novi udar na lopove, bivši ministar privrede BB i sedmoro direktora za privatizaciju, akcijskog fonda i Luke uhapšeni zbog pljačke'', predstavljaju objavljivanje leziono sposobnih informacija (državni lopovi, pljačkaši privatizacije, lopovi, pljačka), koje povređuju pretpostavku nevinosti tužioca, podobne da povrede čast, ugled i dostojanstvo tužioca, a što predstavlja osnov za naknadu nematerijalne štete koju je tužilac pretrpeo objavljivanjem spornog članka, te je dosuđena naknada predmetne štete u iznosu od 60.000,00 dinara, primenom člana 37. Zakona o javnom informisanju, u vezi sa članom 79, 80. i 83.istog zakona i član 200. Zakona o obligacionim odnosima. Nadalje, po stanovištu prvostepenog suda, tužilac nema pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti nastalih objavljivanjem fotografije tužioca u štampanom izdanju navedenog javnog glasila, jer lični zapis tužioca, odnosno fotografija tužioca, može biti objavljena bez pristanka tužioca, obzirom da se objavljivanje informacije i zapis odnose na ličnost tužioca u vezi pojave prodaje Luke Beograd i događaja lišenja slobode bivšeg ministra BB i sedam direktora, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili više krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe položaja odgovornog lica, a koje informacije i zapis ličnosti tužioca predstavljaju informacije i zapis od interesa za javnost.

Drugostepeni sud nije prihvatio pravno stanovište prvostepenog suda u usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu, nalazeći da je doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava, jer po shvatanju drugostepenog suda, objavljene su informacije koje su sadržane u javnom saopštenju MUP-a RS, pri čemu se radi o terminološkim razlikama između činjenica iznetih u saopštenju i činjenica iznetih u spornom tekstu, tako da tužiocu nije povređena pretpostavka nevinosti, koja bi imala za posledicu povredu časti i ugleda tužioca, zbog čega je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u tom delu i odbio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete i objavljivanja ove presude u javnom glasilu.

Navedeno pravno shvatanje drugostepenog suda prihvata Vrhovni kasacioni sud, jer nalazi da je zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo – odredbe člana 3, 37, 82. i 45.2. Zakona o javnom informisanju (''Službeni glasnik RS'' br. 43/06, 89/10), koji se u konkretnom slučaju primenjuje, kada je odbijen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti, objavljivanjem informacije i fotografije tužioca u štampanom izdanju javnog glasila Nezavisne dnevne novine ''Informer'' dana ... i ... 06.2013. godine. S tim u vezi, neosnovano se revizijom ukazuje, između ostalog, da je sud u pobijanoj presudi pogrešno primenio član 37. Zakona o javnom informisanju, obzirom da iz objavljenog teksta proizlazi da je tužilac subjekt informacije, dok iz naslova, koji je sastavni deo teksta, proizlazi da se svi subjekti informacije nazivaju ''lopovima'', ''pljačkašima'', tako da je, kako se revizijom navodi, povređena pretpostavka nevinosti tužioca.

U konkretnom slučaju članci u navedenom javnom glasilu su verno preneti iz Saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova RS od 14.06.2013. godine, navođenjem inicijala imena i prezimena, godine rođenja i funkcije na kojima se nalaze lica lišena slobode, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili više krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe položaja odgovornog lica. Objavljene informacije o tužiocu u spornim tekstovima odnose se na činjenice koje se tiču krivičnog dela za koje je osumnjičen, odnosno koje mu se stavlja na teret, i okolnostima izvršenja, a u potpunosti su verno preneti iz navedenog Saopštenja MUP RS od 14.06.2013. godine. U takvoj situaciji, isključena je odgovornost novinara, odgovornog urednika i pravnog lica koje je osnivač javnog glasila za štetu ako je neistinita ili nepotpuna informacija preneta iz javne skupštinske rasprave ili javne rasprave u skupštinskom telu ili iz sudskog postupka ili iz dokumenata nadležnog državnog organa, kao u konkretnom slučaju iz Saopštenja MUP RS, kako je propisano članom 82. Zakona o javnom informisanju.

Pored navedenog, objavljenim informacijama u spornim tekstovima nije povređena prezumcija nevinosti tužioca, propisana članom 37. Zakona o javnom informisanju, i pored činjenice da ne postoji krivica tužioca utvrđena pravnosnažnom presudom suda i da se objavljenim informacijama tužilac označava kao ''državni lopov'', ''pljačkaš privatizacije Luke Beograd''. Imajući u vidu sve okolnosti pod kojima su objavljene predmetne informacije, kao i izvor tih informacija, proizlazi da upotreba izraza kao što su ''državni lopovi'', ''pljačkaši privatizacije Luke Beograd'' predstavljaju vrednosni sud autora teksta zasnovan na istinitim informacijama nadležnog organa - Ministarstva unutrašnjih poslova RS, pri čemu se radi o informacijama o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, u smislu člana 4. Zakona o javnom informisanju.

Osnovano nižestepeni sudovi nalaze da nije povređeno pravo ličnosti tužioca objavljivanjem njegove fotografije u štampanom izdanju navedenog javnog glasila. Ovo iz razloga, jer je odredbom člana 45. Zakona o javnom informisanju propisano da izuzetno od člana 43.istog zakona informacije iz privatnog života, odnosno lični zapis može se objaviti bez pristanka lica na koje se odnosi, ukoliko je u pitanju ličnost, pojava ili događaj od interesa za javnost, naročito ako se odnosi na nosioca državne ili političke funkcije, a objavljivanje je važno s obzirom na činjenicu da lice obavlja tu funkciju.

Zbog svega navedenog, stavljajući u odnos pravo svake ličnosti na zaštitu ugleda, časti, slobode i prava ličnosti i pravo medija na slobodu izražavanja koja obuhvata i slobodu iskazivanja vrednosnih sudova baziranih na proverenim činjenicama, nisu ispunjeni uslovi za naknadu nematerijalne štete koja je predmet tužbenog zahteva, pa je primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odbio reviziju kao neosnovanu.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić