U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragana Aćimovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Biljane Sinanović, Nevenke Važić i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Omera Nukića, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Omera Nukića, advokata Selme Đorđević, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K-79/2021 od 11.10.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-994/21 od 15.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 22.02.2022. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Omera Nukića, advokata Selme Đorđević, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K-79/2021 od 11.10.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-994/21 od 15.12.2021. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu, odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K-79/2021 od 11.10.2021. godine, okrivljeni Omer Nukić oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 2 meseca. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-994/21 od 15.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Omera Nukića i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K-79/2021 od 11.10.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog Omera Nukića, advokat Selma Đorđević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu, ali drugom veću, na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava zapisnik o prepoznavanju lica sa fotografija sačinjen u PU Novi Sad dana 12.08.2021. godine. Po stavu odbrane, navedeni zapisnik je proistekao iz radnje ovlašćenih službenih lica, a koja ne spada u potrebne mere iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP, te zakonitost navedenog dokaza zavisi od zakonitosti izvršenog prepoznavanja i same procedure predviđene članom 100. u vezi člana 90. ZKP. U konkretnom slučaju, postupljeno je suprotno odredbama člana 100. i 90. ZKP, obzirom da je u svom iskazu datom na glavnom pretresu dana 10.03.2021. godine oštećeni objasnio da je nakon događaja službenim vozilom policije odvezen u PS, gde mu je jedan od policijskih službenika pokazao album sa fotografijama, nakon čega je izjavio da niko osim okrivljenog nije imao bilo kakav deformitet na licu, da su fotografije bile u koloru i da niko sem okrivljenog nije bio izrazito crne puti.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani dva, stav sedam i strani tri, stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Naime, u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i istu obrazlaže navodima da je osuđujuća presuda uglavnom zasnovana na dokazu na kom se presuda ne može zasnivati – zapisnik o prepoznavanju lica sa fotografija i na saslušanju oštećenog, da u spisima predmeta nema potvrde o oduzetim predmetima koja glasi na ime okrivljenog, iz kojih razloga smatra da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored navedenog, branilac okrivljenog numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo, na osnovu člana 491. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Dragan Aćimović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić