![](/sites/default/files/grb-srb.png)
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 86/2022
22.02.2022. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгана Аћимовића, председника већа, Мирољуба Томића, Биљане Синановић, Невенке Важић и Радмиле Драгичевић Дичић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Омера Нукића, због кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 3) Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Омера Нукића, адвоката Селме Ђорђевић, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду К-79/2021 од 11.10.2021. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1-994/21 од 15.12.2021. године, у седници већа одржаној дана 22.02.2022. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Омера Нукића, адвоката Селме Ђорђевић, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду К-79/2021 од 11.10.2021. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1-994/21 од 15.12.2021. године, у односу на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док се захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у преосталом делу, одбацује као недозвољен.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду К-79/2021 од 11.10.2021. године, окривљени Омер Нукић оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 3) КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 4 године и 2 месеца. Одлучено је и о трошковима кривичног поступка, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1-994/21 од 15.12.2021. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Омера Нукића и пресуда Основног суда у Новом Саду К-79/2021 од 11.10.2021. године, потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног Омера Нукића, адвокат Селма Ђорђевић, због повредa закона из члана 438. став 2. тачка 1), 2) и 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или исте укине и предмет врати првостепеном суду, али другом већу, на поновно суђење.
Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.
На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је по оцени навода у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости је неоснован у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.
Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости указује на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и као незаконит доказ означава записник о препознавању лица са фотографија сачињен у ПУ Нови Сад дана 12.08.2021. године. По ставу одбране, наведени записник је проистекао из радње овлашћених службених лица, а која не спада у потребне мере из члана 286. став 1. и 2. ЗКП, те законитост наведеног доказа зависи од законитости извршеног препознавања и саме процедуре предвиђене чланом 100. у вези члана 90. ЗКП. У конкретном случају, поступљено је супротно одредбама члана 100. и 90. ЗКП, обзиром да је у свом исказу датом на главном претресу дана 10.03.2021. године оштећени објаснио да је након догађаја службеним возилом полиције одвезен у ПС, где му је један од полицијских службеника показао албум са фотографијама, након чега је изјавио да нико осим окривљеног није имао било какав деформитет на лицу, да су фотографије биле у колору и да нико сем окривљеног није био изразито црне пути.
Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује као неосноване.
На наведену битну повреду одредаба кривичног поступка, одбрана окривљеног указивала је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе у образложењу пресуде, на страни два, став седам и страни три, став један, дао довољне и јасне разлоге, које Врховни касациони суд у свему прихвата и, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге упућује.
У преосталом делу захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Наиме, у преосталом делу захтева за заштиту законитости бранилац окривљеног нумерише повреду закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и исту образлаже наводима да је осуђујућа пресуда углавном заснована на доказу на ком се пресуда не може заснивати – записник о препознавању лица са фотографија и на саслушању оштећеног, да у списима предмета нема потврде о одузетим предметима која гласи на име окривљеног, из којих разлога сматра да је побијаним правноснажним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП. Поред наведеног, бранилац окривљеног нумерише и повреду закона из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП.
Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има, у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреда закона из члана 438. став 2. тачка 2) и 3) ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног, у напред наведеном делу оценио као недозвољен.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде у односу на одбијајући део, на основу члана 491. ЗКП, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, у делу у којем је захтев браниоца окривљеног одбацио као недозвољен.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Ирина Ристић, с.р. Драган Аћимовић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић