Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 11939/2022
07.09.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Mihaljević, advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca BB iz ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Jovan Brdar, advokat iz ..., radi razvoda braka i odlučivanja o vršenju roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž2 35/22 od 10.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 07.09.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE rešenje Višeg suda u Kragujevcu Gž2 35/22 od 10.05.2022. godine i rešenje iz stava drugog izreke presude Osnovnog suda u Kragujevcu P2 1397/19 od 24.12.2021. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na odlučivanje o tužbenom zahtevu
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P2 1397/19 od 24.12.2021. godine, stavom prvim izreke, razveden je brak zaključen između AA, rođene ... iz ..., rođene ...1972. godine u ... i BB iz ..., sa boravištem u ..., rođenog ...1974. godine u ..., zaključen dana ...2016. godine u ..., Republika ... i upisan u Matičnu knjigu venčanih koja se vodi za matično područje Kragujevac, pod tekućim brojem .. za tekuću 2016. godinu, na osnovu člana 41. Porodičnog zakona. Stavom drugim izreke, Osnovni sud u Kragujevcu se oglasio međunarodno nenadležnim u delu zahteva za odlučivanje o vršenju roditeljskog prava u odnosu na maloletno dete VV, rođenog ...2015. godine. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž2 35/22 od 10.05.2022. godine, odbijena je žalba tužilje – protivtužene AA, pa je potvrđeno rešenje sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
Prema razlozima pobijane odluke, tužilja i tuženi su zaključili brak ...2016. godine u ..., Republika ..., koji je upisan u Matičnu knjigu venčanih za matično područje Kragujevac, pod tekućim brojem .. za 2016. godinu. Zajednica života stranaka je prestala septembra 2019. godine, nakon što je tužilji izrečena policijska mera zabrane prilaska tuženom i mal.detetu, od kada tužilja živi u ... . Obe stranke su podnele tužbe za razvod braka i to tužilja domaćem sudu dana 18.09.2019. godine, a tuženi Okružnom sudu ... u ... dana 19.09.2019. godine. Postupak za razvod braka pred stranim sudom je prekinut do odluke domaćeg suda. Parnične stranke imaju dete, mal. VV, koji je rođen ....2015. godine u ... i upisan u Matičnu knjigu rođenih za podučje Grada Kragujevca pod brojem .. za 2015. godinu. Odlukom Ps 77/15 f-51 od 24.01.2020. godine, stavom prvim, Okružni sud ... u ... se oglasio međunarodno nenaležnim, stavom drugim odlučio da se briga o detetu mal. VV, privremeno prenosi na oca BB, tako da će on privremeno samostalno vršiti roditeljsko pravo, a stavom trećim, uređen je način viđanja tužilje sa detetom. Tuženi je podneo protivtužbu domaćem sudu dana 26.11.2019. godine, sa zahtevom za razvod braka i vršenje roditeljskog prava, koju je povukao u podnesku od 11.12.2020. godine i istakao međunarodnu nenadležnost domaćeg suda.
Prvostepenom presudom, neožalbenim delom stava prvog izreke, razveden je brak zaključen ...2016. godine između tužilje i tuženog, dok se stavom drugim izreke, prvostepeni sud oglasio međunarodno nenadležnim u delu zahteva za odlučivanje o vršenju roditeljskog prava u odnosu na maloletno dete VV, rođenog ...2015. godine, sa pozivom na odredbe člana 5. – 10. Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera zaštite dece, objavljene u „Službenom glasniku RS“, Međunarodni ugovori br. 20/2015, a koja se primenjuje u Republici Srbiji od 01.01.2016. godine, uz zaključak da u konkretnom slučaju nisu kumulativno ispunjeni uslovi predviđeni članom 10. navedene Konvencije za proširenje nadležnosti domaćeg suda da o vršenju roditeljskog prava odlučuje u sporu za razvod braka.
Drugostepeni sud je odbio žalbu tužilje i potvrdio rešenje kojim se prvostepeni sud oglasio međunarodno nenadležnim u delu zahteva za odlučivanje o vršenju roditeljskog prava u odnosu na maloletno dete, prihvatajući pravnu argumentaciju prvostepenog suda.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom osnovano ukazuje na pogrešnu primenu prava.
Odredbom člana 6. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.
Odredbom člana 226. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je sud dužan da presudom u bračnom sporu odluči o vršenju roditeljskog prava. Porodični zakon predviđa slučaj atrakcije nadležnosti u sporu za razvod braka u kome se istovremeno odlučuje i o vršenju roditeljskog prava i izdržavanju deteta. Sporom o vršenju roditeljskog prava, u smislu člana 68. – 74. Porodičnog zakona kojima se određuje sadržina roditeljskog prava, smatra se i spor o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem ili određivanju visine doprinosa za izdržavanje deteta od strane drugog roditelja.
Konvencija o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece („SL. glasnik RS“ – Međunarodni ugovori, br. 20/2015), propisuje norme o međunarodnoj nadležnosti, merodavnom pravu, uslovima za priznanje i izvršenje odluka o roditeljskoj odgovornosti i merama za zaštitu dece, uključujući i odredbe o saradnji između ugovornica. Članom 10. ove Konvencije, propisano je proširenje nadležnosti povodom brakorazvodnog postupka.
U konkretnom slučaju, tužilja je podnela tužbu za razvod braka i vršenje roditeljskog prava pred domaćim sudom dana 18.09.2019. godine, a tuženi protivtužbu sa istovetnim zahtevom dana 26.11.2019. godine. Prvostepeni sud je odlučio o razvodu braka parničnih stranaka, istovremeno nalazeći da nije međunarodno nadležan u delu zahteva za odlučivanje o vršenju roditeljskog prava, koja odluka se ne može prihvatiti. Naime, najbolji interes maloletnog deteta je prioritet u svim postupcima, pa i u postupcima odlučivanja o vršenju roditeljskog prava u kom postupku se konačno razrešavaju pitanja ne samo u odnosu na prava roditelja, već i na položaj deteta i njegovo pravo da mu budu obezbeđeni najbolji mogući životni i zdravstveni uslovi za pravilan i potpun razvoj, kao i lični odnos sa roditeljem sa kojim ne živi.
Imajući u vidu odredbe Porodičnog zakona i navedene Konvencije, kao i sadržinu postavljenih zahteva po tužbi i protivtužbi, proizlazi da u konkretnom slučaju postoji nadležnost domaćeg suda. Okolnost što je tuženi u toku postupka povukao protivtužbu ne predstavlja prepreku za vođenje spora, niti utiče na nadležnost domaćeg suda za odlučivanje o vršenju roditeljskog prava, s obzirom da je podnošenjem protivtužbe zasnovana nadležnost domaćeg suda, budući da je tuženi prihvatio nadležnost domaćeg suda da odluči o svim postavljenim zahtevima, pa i o vršenju roditeljskog prava. Ovakva nadležnost za odlučivanje o vršenju roditeljskog prava je i u najboljem interesu deteta, jer će se konačno razrešiti pitanje poveravanja deteta i održavanje ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim dete ne živi.
Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pogrešno odlučeno o naknadno istaknutom prigovoru nenadležnosti domaćeg suda za odlučivanje o zahtevu za vršenje roditeljskog prava, pa je primenom člana 415. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će odlučiti o osnovanosti preostalog dela zahteva, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu na zakonu zasnovanu odluku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić