U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veran Panić, advokat iz ..., protiv tuženog Holding korporacija „Krušik“ a.d. Valjevo, čiji je punomoćnik Nikola Urošević, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1149/22 od 13.05.2022. godine, u sednici održanoj 06.10.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1149/22 od 13.05.2022. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 494/21 od 09.03.2022. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog od 28.06.2021. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu na određeno vreme od 01.01.2017. godine sa danom 30.06.2021. godine, kao nezakonito. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog od 01.07.2021. godine, što je tuženi dužan da prizna i trpi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1149/22 od 13.05.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP.Takođe, revizijom se ukazuje na povrede postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe, kao i na pogrešnu primenu člana 8. ZPP-a, čime se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u periodu od 29.01.2016. godine do 30.06.2021. godine, radio kod tuženog na osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme i aneksa ugovora o radu, za obavljanje poslova ... . Radni odnos je zasnovao ugovorom o radu na određeno vreme broj .. od 29.01.2016. godine, nakon čega je zaključivao više ugovora o radu na određeno vreme, kao i anekse ugovora o radu, da bi poslednji u nizu bio aneks broj .. od 24.05.2021. godine, kojim je ugovoreno da tužilac bude u radnom odnosu od 01.06.2021. godine do 30.06.2021. godine. U navedenom periodu, tužilac je u kontinuitetu obavljao iste poslove, a ugovori o radu su menjani u pogledu trajanja radnog odnosa, zbog potrebe realizacije projekata po ugovorima broj .. . Rešenjem o otkazu ugovora o radu od 28.06.2021. godine, tužiocu je prestao radni odnos zbog isteka vremena na koji je zaključen ugovor o radu na određeno vreme.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, da je tužilac u navedenom periodu radio kontinuirano na istim sistematizovanim poslovima, za kojima je postojala stalna potreba, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito i utvrdili da je tužilac kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, na osnovu člana 37. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, ... 75/14), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1), poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2), ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6).

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe proizlazi da se više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme (sukcesivni ugovori) smatraju jednim ugovorom. Ako zaposleni radi na poslovima čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba u smislu citirane odredbe člana 37. stav 1. Zakona o radu, ukupno trajanje rada po više ugovora ne može biti duže od 24 meseca. U konkretnom slučaju tužilac je sa tuženim zaključio više ugovora o radu na određeno vreme i aneksa ugovora o radu, za period duži od 24 meseca neprekidnog rada, u kome je obavljao iste sistematizovane poslove „...“. Zaključivanjem više ugovora na određeno vreme tuženi je postupao protivno odredbama zakona kojima je regulisan rad na određeno vreme, čime je zloupotrebio prava poslodavca. S obzirom na to da je tužilac neprekidno radio duže od pet godina na istim poslovima, a da je tuženi kao poslodavac zloupotrebio prava iz Zakon o radu, proizlazi zaključak da su po isteku 24 meseca, nastali uslovi iz člana 37. stav 6. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, jer je tužilac i nakon 29.01.2018. godine (kada je trebalo da mu prestane radni odnos, s obzirom da je radio 24 meseca neprekidno, na istim poslovima), nastavio da radi kod tuženog na osnovu saglasnosti poslodavca (imao je zaključen ugovor o radu). Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je, došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, granicama postavljenog tužbenog zahteva (s obzirom da je do preobražaja došlo još 30.01.2018. godine), u smislu odredbe člana 37. stav 1. i 6. Zakona o radu. Zato su neosnovani revizijski navodi tuženog kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Revizijski navodi da je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme usled povećanog obima posla i realizacije projekata tuženog po ugovorima, su bez uticaja. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda navedena oklonost nema značaja, zato što je do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme došlo istekom 24 meseca rada tužioca, na istim sistematizovanim poslovima na kojima je postojala stalna potreba za radom tužioca, a za suprotno, kako to pravilno zaključuju sudovi, tuženi nije pružio dokaze.

S obzirom da je tužiocu radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, to je pravilno kao nezakonito poništeno osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka na koji je zasnovan, jer se preobraženi radni odnos, sada kao radni odnos na neodređeno vreme, ne može zakonito otkazati zbog proteka vremena.

Kako se ostalim navodima revizije osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP, to je primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci.

Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, jer po ovom pravnom leku tuženi nije uspeo, te je doneta odluka kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 165. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić