У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Веран Панић, адвокат из ..., против туженог Холдинг корпорација „Крушик“ а.д. Ваљево, чији је пуномоћник Никола Урошевић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1149/22 од 13.05.2022. године, у седници одржаној 06.10.2022. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1149/22 од 13.05.2022. године.

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев туженог за накнаду ревизијских трошкова.

О б р а з л о ж е њ е

Делимичном пресудом Основног суда у Ваљеву П1 494/21 од 09.03.2022. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца и поништено решење туженог од 28.06.2021. године, којим је тужиоцу отказан уговор о раду на одређено време од 01.01.2017. године са даном 30.06.2021. године, као незаконито. Ставом другим изреке, утврђено је да је тужилац засновао радни однос на неодређено време код туженог од 01.07.2021. године, што је тужени дужан да призна и трпи.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1149/22 од 13.05.2022. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда.

Против правоснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду применом члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је нашао да ревизија туженог није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана а у поступку пред другостепеним судом нема пропуста у примени одредаба ЗПП.Такође, ревизијом се указује на повреде поступка из тачке 12. ове законске одредбе, као и на погрешну примену члана 8. ЗПП-а, чиме се у суштини оспорава утврђено чињенично стање, што не може бити ревизијски разлог у смислу члана 407. став 2. истог Закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је у периоду од 29.01.2016. године до 30.06.2021. године, радио код туженог на основу више закључених уговора о раду на одређено време и анекса уговора о раду, за обављање послова ... . Радни однос је засновао уговором о раду на одређено време број .. од 29.01.2016. године, након чега је закључивао више уговора о раду на одређено време, као и анексе уговора о раду, да би последњи у низу био анекс број .. од 24.05.2021. године, којим је уговорено да тужилац буде у радном односу од 01.06.2021. године до 30.06.2021. године. У наведеном периоду, тужилац је у континуитету обављао исте послове, а уговори о раду су мењани у погледу трајања радног односа, због потребе реализације пројеката по уговорима број .. . Решењем о отказу уговора о раду од 28.06.2021. године, тужиоцу је престао радни однос због истека времена на који је закључен уговор о раду на одређено време.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, да је тужилац у наведеном периоду радио континуирано на истим систематизованим пословима, за којима је постојала стална потреба, нижестепени судови су закључили да је решење о отказу уговора о раду незаконито и утврдили да је тужилац код туженог засновао радни однос на неодређено време, на основу члана 37. Закона о раду.

По оцени Врховног касационог суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 37. Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/05, ... 75/14), прописано је да уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба (став 1), послодавац може закључити један или више уговора о раду из става 1. овог члана на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који са прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца (став 2), ако је уговор о раду на одређено време закључен супротно одредбама овог закона или ако запослени остане да ради код послодавца најмање пет радних дана по истеку времена за које је уговор закључен, сматра се да је радни однос заснован на неодређено време (став 6).

Имајући у виду наведене законске одредбе произлази да се више закључених уговора о раду на одређено време (сукцесивни уговори) сматрају једним уговором. Ако запослени ради на пословима чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба у смислу цитиране одредбе члана 37. став 1. Закона о раду, укупно трајање рада по више уговора не може бити дуже од 24 месеца. У конкретном случају тужилац је са туженим закључио више уговора о раду на одређено време и анекса уговора о раду, за период дужи од 24 месеца непрекидног рада, у коме је обављао исте систематизоване послове „...“. Закључивањем више уговора на одређено време тужени је поступао противно одредбама закона којима је регулисан рад на одређено време, чиме је злоупотребио права послодавца. С обзиром на то да је тужилац непрекидно радио дуже од пет година на истим пословима, а да је тужени као послодавац злоупотребио права из Закон о раду, произлази закључак да су по истеку 24 месеца, настали услови из члана 37. став 6. Закона о раду за прерастање радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време, јер је тужилац и након 29.01.2018. године (када је требало да му престане радни однос, с обзиром да је радио 24 месеца непрекидно, на истим пословима), наставио да ради код туженог на основу сагласности послодавца (имао је закључен уговор о раду). Имајући у виду наведено, правилан је закључак нижестепених судова да је, дошло до преображаја радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време, границама постављеног тужбеног захтева (с обзиром да је до преображаја дошло још 30.01.2018. године), у смислу одредбе члана 37. став 1. и 6. Закона о раду. Зато су неосновани ревизијски наводи туженог којима се указује на погрешну примену материјалног права.

Ревизијски наводи да је тужилац засновао радни однос на одређено време услед повећаног обима посла и реализације пројеката туженог по уговорима, су без утицаја. По оцени Врховног касационог суда наведена оклоност нема значаја, зато што је до преображаја радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време дошло истеком 24 месеца рада тужиоца, на истим систематизованим пословима на којима је постојала стална потреба за радом тужиоца, а за супротно, како то правилно закључују судови, тужени није пружио доказе.

С обзиром да је тужиоцу радни однос на одређено време прерастао у радни однос на неодређено време, то је правилно као незаконито поништено оспорено решење о престанку радног односа због истека рока на који је заснован, јер се преображени радни однос, сада као радни однос на неодређено време, не може законито отказати због протека времена.

Како се осталим наводима ревизије оспорава оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање, због чега се ревизија не може изјавити према члану 407. став 2. ЗПП, то је применом члана 414. ЗПП, Врховни касациони суд одлучио као у изреци.

Одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка, јер по овом правном леку тужени није успео, те је донета одлука као у ставу другом изреке, применом одредбе члана 165. ЗПП.

Председник већа-судија

Бисерка Живановић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић