Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je punomoćnik Milan Maričić, advokat iz ..., protiv tuženog Privredno društvo za proizvodnju, trgovinu na veliko i malo i spoljnu trgovinu DD i ostali OD u likvidaciji, sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Vojislav Miškov, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2767/21 od 15.11.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 27.10.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2767/21 od 15.11.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2767/21 od 15.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2767/21 od 15.11.2021. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Rumi P 234/18 od 28.06.2021. godine utoliko što je tužbeni zahtev za naknadu štete tužiocu VV odbijen preko iznosa od 50.206,25 dinara (za iznos od 50.206,25 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od 28.06.2021. godine do isplate i tako što je obavezan tuženi da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka umesto dosuđenog iznosa prvostepenom presudom isplati iznos od 408.370,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate; potvrđena je presuda Osnovnog suda u Rumi P 234/18 od 28.06.2021. godine, u preostalom, pobijanom usvajajućem delu, kojim je obavezan tuženi da tužiocima isplati na ime naknade štete i to AA iznos od 567.915,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.06.2021. godine, BB iznos od 218.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.06.2021. godine, VV iznos od 50.206,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.06.2021. godine i GG iznos od 735.049,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.06.2021. godine do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011...18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom obavezan je tuženi, kao prodavac, da tužiocima isplati naknadu štete zbog materijalnih nedostataka na stvari, na osnovu odredaba članova 478. i 479. ZOO, a u vezi sa odredbama 154. i 155.ZOO. Tuženi u postupku i u reviziji tvrdi da je u ovoj pravnoj stvari, kod odgovornosti za kvalitet semena odgovoran uvoznik prema odredbama člana 29. stav 2. i člana 34. Zakona o semenu, a da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz Zakona o obligacionim odnosima umesto materijalno pravo iz Zakona o semenu.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Revizijom se ukazuje na bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP i u vezi sa tim na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Nižestepeni sudovi nalaze da tuženi nije dokazao da je sporno seme koje je prodao tužiocima upravo seme koje je nabavio od uvoznika, jer je deo etikete koji je sadržao podatke o uvozniku mehanički uklonjen. To znači da osnovanost tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od konkretne činjenične građe. Primena ovog instituta predviđena je isključivo za pitanja materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije razmatranje se predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.07.2011. godine. Vrednost predmeta spora, pobijanog dela pravnosnažne presude su iznosi od 567.915,0 dinara ( tužilac AA), 218.500,00 dinara (tužlac BB) 50.206,25 dinara (tužilac VV) i 735.049,00 dinara (tužilac GG). Prvostepena presuda doneta je 28.06.2021. godine. Drugostepena presuda doneta je 15.11.2021. godine.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić