Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића, Мирјане Андријашевић, Драгане Миросављевић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ... и ГГ из ..., чији је пуномоћник Милан Маричић, адвокат из ..., против туженог Привредно друштво за производњу, трговину на велико и мало и спољну трговину ДД и остали ОД у ликвидацији, са седиштем у ..., чији је пуномоћник Војислав Мишков, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2767/21 од 15.11.2021. године, у седници већа одржаној дана 27.10.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2767/21 од 15.11.2021. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2767/21 од 15.11.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2767/21 од 15.11.2021. године, преиначена је пресуда Основног суда у Руми П 234/18 од 28.06.2021. године утолико што је тужбени захтев за накнаду штете тужиоцу ВВ одбијен преко износа од 50.206,25 динара (за износ од 50.206,25 динара) са законском затезном каматом од 28.06.2021. године до исплате и тако што је обавезан тужени да тужиоцима на име накнаде трошкова парничног поступка уместо досуђеног износа првостепеном пресудом исплати износ од 408.370,25 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате; потврђена је пресуда Основног суда у Руми П 234/18 од 28.06.2021. године, у преосталом, побијаном усвајајућем делу, којим је обавезан тужени да тужиоцима исплати на име накнаде штете и то АА износ од 567.915,00 динара са законском затезном каматом од 28.06.2021. године, ББ износ од 218.500,00 динара са законском затезном каматом од 28.06.2021. године, ВВ износ од 50.206,25 динара са законском затезном каматом од 28.06.2021. године и ГГ износ од 735.049,00 динара са законском затезном каматом од 28.06.2021. године до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. Закона парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011...18/2020, у даљем тексту: ЗПП), Врховни касациони суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној.

Правноснажном пресудом обавезан је тужени, као продавац, да тужиоцима исплати накнаду штете због материјалних недостатака на ствари, на основу одредаба чланова 478. и 479. ЗОО, а у вези са одредбама 154. и 155.ЗОО. Тужени у поступку и у ревизији тврди да је у овој правној ствари, код одговорности за квалитет семена одговоран увозник према одредбама члана 29. став 2. и члана 34. Закона о семену, а да је другостепени суд погрешно применио материјално право из Закона о облигационим односима уместо материјално право из Закона о семену.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване одлуке нижестепених судова, Врховни касациони суд је оценио да су нижестепене одлуке у складу са праксом и правним ставовима израженим у одлукама Врховног касационог суда у којима је одлучивао о истоветним захтевима странака, са истим или сличним чињеничним стањем или правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Тужени уз ревизију није доставио правноснажне пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој или битно сличној чињенично-правној ситуацији. Ревизијом се указује на битне повреде поступка из члана 374. став 1. у вези члана 8. ЗПП и у вези са тим на погрешно утврђено чињенично стање, што не представља разлог за примену института изузетне дозвољености ревизије. Нижестепени судови налазе да тужени није доказао да је спорно семе које је продао тужиоцима управо семе које је набавио од увозника, јер је део етикете који је садржао податке о увознику механички уклоњен. То значи да основаност тужбеног захтева и примена материјалног права зависе од конкретне чињеничне грађе. Примена овог института предвиђена је искључиво за питања материјалног права, па је потребно да се у ревизији јасно наведе правно питање чије разматрање се предлаже и образложи потреба његовог разматрања у смислу испуњења услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП, што у конкретном случају није учињено.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 25.07.2011. године. Вредност предмета спора, побијаног дела правноснажне пресуде су износи од 567.915,0 динара ( тужилац АА), 218.500,00 динара (тужлац ББ) 50.206,25 динара (тужилац ВВ) и 735.049,00 динара (тужилац ГГ). Првостепена пресуда донета је 28.06.2021. године. Другостепена пресуда донета је 15.11.2021. године.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, ревизија туженог није дозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић