U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca – protivtuženih AA i BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Mihajlović, advokat iz ..., protiv tužene – protivtužilje VV iz ..., čiji je punomoćnik Jovica Ostojin, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, činidbe i isplate, odlučujući o reviziji tužilaca - protivtuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2737/21 od 09.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 05.04.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca – protivtuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2737/21 od 09.02.2022. godine u delu stavova šestog, devetog i jedanaestog izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Apelacioni sud u Novom Sadu je odlučujući o žalbama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1270/19 od 01.04.2021. godine i dopunske presude istog suda od 06.09.2021. godine, nakon održane rasprave, presudom Gž 2737/21 od 09.02.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuo navedene prvostepene presude. Stavom drugim izreke, tužbeni zahtev delimično je usvojen. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da su tužioci – protivtuženi AA i BB stekli pravo svojine na izgrađenom građevinskom objektu, vikendici (prizemlje i podrum) gabarita (površine) 33 m2, kao i terase površine 29 m2, sazidanom na delu parcele broj ... KO ..., na ravne delove, na osnovu sopstvene gradnje. Stavom četvrtim izreke, deo tužbenog zahteva kojim su tužioci tražili da se utvrdi da su na ravne delove stekli pravo službenosti kolskog prolaza širine 1,5 m duž cele međe parcele broj ..., a na osnovu savesne sopstvene izgradnje, te da se tužena – protivtužilja VV obaveže da trpi da se po pravnom naslovu ove presude upiše pravo službenosti kolskog prolaza u operatima RGZ, Službe za katastar nepokretnosti Zrenjanin, je odbijen. Stavom petim izreke, primarni protivtužbeni zahtev tužene – protivtužilje je delimično usvojen. Stavom šestim izreke, tužioci – protivtuženi AA i BB obavezani su da u roku od 15 dana od prijema otpravka presude uklone sve bespravno posađene voćke i vinovu lozu koja se nalazi na parceli tužene – protivtužilje, broj parcele ... njiva „...“, njiva 2. i 4. klase od ukupno 2ha 42a 39m2, upisanoj u listu nepokretnosti broj ... KO ..., te da vrate zemljište u prvobitno stanje slobodno od svih lica i stvari. Stavom sedmim izreke, deo primarnog protivtužbenog zahteva kojim je traženo da tužioci protivtuženi poruše jedan nelegalno izgrađeni objekat na parceli tužene – protivtužilje broj ... njiva „...“ od 2ha 42a 39m2, upisane u listu nepokretnosti br. ... KO ..., te da vrate zemljište u prvobitno stanje slobodno od svih lica i stvari, je odbijen. Stavom osmim izreke, eventualni protivtužbeni zahtev tužene – protivtužilje je delimično usvojen. Stavom devetim izreke, tužioci – protivtuženi AA i BB obavezani su da solidarno isplate tuženoj – protivtužilji VV iznos od 1.308.500,00 dinara na ime prometne cene zemljišta neophodnog za redovnu upotrebu građevinskog objekta izgrađenog na parceli broj ... njiva „...“ od 2ha 42a 39m2, upisanoj u listu nepokretnosti broj ... KO ..., sa zakonskom zateznom kamatom računajući od presuđenja do konačne isplate, u roku od 15 dana. Stavom desetim izreke, deo eventualnog protivtužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa od 1.308.500,00 dinara do traženog iznosa od 4.674.000,00 dinara je odbijen. Stavom jedanaestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog i drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci – protivtuženi (u daljem tekstu: tužioci) su blagovremeno izjavili reviziju u delu kojim su obavezani da uklone sve bespravno posađene voćke i vinovu lozu, u delu kojim su obavezani da isplate iznos od 1.308.500,00 dinara, sa kamatom na ime prometne cene zemljišta neophodnog za redovnu upotrebu objekta i delu odluke o parničnim troškovima, iz svih razloga predviđenih članom 407. ZPP.

Revizija je dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP, pa je Vrhovni kasacioni sud ispitao pravilnost drugostepene presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a suprotno navodima revizije ovaj sud ne nalazi propust, odnosno postupanje drugostepenog suda koji bi predstavljali bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci, supružnici su dugogodišnji zakupci parcele broj ... njiva 2. i 4. klase površine 2ha 42a 39m2 u KO ..., čiji je vlasnik bio otac tužene – protivtužilje, a nakon njegove smrti tužena – protivtužilja (u daljem tekstu: tužena). Počev od 2005. godine, tužioci su izražavali želju da kupe ovu parcelu, no sa njihovim predlozima tužena se nije saglasila. Od tog vremena tužioci su na delu parcele počeli da sade voće i vinograd, a počev od 2007. godine gradili su i vikendicu, koja je predmet parnice. Poslednji građevinski radovi na vikendici izvršeni su 2013. godine. Tužilja AA je sačinila pismeni ugovor o zakupu, po čijoj sadržini se on sklapa za 2009. i naredne ekonomske godine, a zakupnina je 700 kg žitarica po jednom katastarskom jutru zemljišta u dinarskoj protivvrednosti. Ovaj ugovor sadrži konstataciju da tužena daje saglasnost zakupcu da na delu površine 1ha 1a 51m2, može podići voćnjak, vinograd i vikendicu prema sopstvenom nahođenju. Ovaj ugovor tuženoj je na potpis doneo sin tužilaca, koja ga je potpisala zbog lošeg psihičkog stanja nakon dobijenog otkaza na poslu. Tužilja AA je svoj potpis na ugovoru overila dana 15.07.2013. godine pred Gradskom upravom Grada Zrenjanina. Tužioci su tokom 2010. godine pokrenuli postupak legalizacije vikendice, mada za takvu radnju od tužene nikada nisu dobili ovlašćenje. Prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište van granica gradskog građevinskog zemljišta na katastarskoj parceli ... KO ... izvršena je na osnovu zahteva Gradske uprave – Odeljenja urbanizma od 09.04.2012. godine u predmetu Službe za katastar nepokretnosti Zrenjanin broj ...-...-.../... . Rešenjem od 24.05.2013. godine, Služba za katastar nepokretnosti dozvolila je promenu kulture i klase katastarske parcele broj ..., pa je upisan objekat – vikend kuća na parceli broj ..., a kao vlasnik upisana je tužena. Tužena je protiv tog rešenja izjavila žalbu, pošto zahtev za sprovođenje promene nije podnela, a potom je podnela krivičnu prijavu protiv tužilaca zbog krivičnog dela protivpravnog zauzimanja zemljišta i krivičnog dela građenje bez građevinske dozvolje. Rešenje Službe za katastar nepokretnosti od 24.05.2013. godine je poništeno, zahtev tužilaca za legalizaciju odbačen, a krivični postupak obustavljen nakon što je tužilja AA prezentovala ugovor o zakupu na kome je overila potpis dana 15.07.2013. godine i tužena obaveštena da može privatnom tužbom pokrenuti novi krivični postupak. Tužioci su u posedu cele parcele, dali su je komšiji na obradu i o tome nisu izvestili tuženu. Parcela broj ... KO ... je prema upisu u katastru gradsko građevinsko zemljište van građevinskog područja. Tržišna vrednost ove parcele je 4.120.630,00 dinara. Za redovno korišćenje vikendice i prilazni put, koji deo parcele je dimenzijama i prostiranjem određen u presudi, potrebna je površina od 26a 17m2 i tržišna vrednost ovog dela parcele je 1.308.500,00 dinara. Voćnjak i vinograd zasnovani su na delu parcele koji se nalazi severno od vikendice, površina ovog dela je 16a 57m2. Zasad je amaterskog tipa, sadnice su različite sorte i starosti.

Sa polazištem na navedene činjenice, sud presudu u delu za uklanjanje sadnica zasniva na pravnim pravilima po kojima se, za razliku od građenja na tuđem zemljištu, sađenjem na tuđem zemljištu ne stiče pravo svojine, pošto veza između sadnice, kao pokretne stvari i zemljišta nije dugoročna. Po Srpskom građanskom zakoniku (paragraf 281), sadnice postaju sastavni deo zemljišta „ako su već žile pustile“ i od tog momenta pripadaju vlasniku zemljišta koji savesnom sadiocu duguje naknadu u visini vrednosti sadnice i rada, a nesavesnom ne duguje ništa. Pošto su tužioci sađenje vršili samoinicijativno, a naknadna saglasnost navedena u pismenom ugovoru koji je sačinila tužilja AA se odnosi na buduću sadnju, sud nalazi da su oni nesavesni sadioci i nalaže uklanjanje posađenih voćki i vinove loze. Presudu u delu za isplatu prometne cene zemljišta neophodnog za redovnu upotrebu građevinskog objekta zasniva na članu 25. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, po kojim odredbama ovo pravo tuženoj u svakom slučaju pripada, budući da je zahtev za naknadu postavila u opštem roku zastarelosti od 10 godina od završetka gradnje.

Tužioci reviziju izjavljuju iz svih razloga propisanih članom 407. ZPP, ali suštinski ne ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanoj drugostepenoj presudi. Navodima revizije pobija se pravilnost pravnih zaključaka i primene materijalnog prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kada je u predmetnoj parnici pravnosnažno odlučeno o tužbenom zahtevu u delu za utvrđenje prava svojine tužilaca na nelegalno sagrađenom objektu na parceli tužene, a sud po članu 3. stav 1. ZPP odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo sadržano u Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa i pravnim pravilima vezanim za sađenje na tuđem zemljištu odlučujući o protivtužbenom zahtevu.

Tužioci su sadili voće i vinograd na poljoprivrednom zemljištu tužene, koje su koristili po pravnom osnovu zakupa, bez naknadno pribavljene saglasnosti za zadržavanje postojećih sadnica. Saglasnost koja je naknadno pribavljena odnosi se na buduću, a ne postojeću sadnju i po odredbama članova 26, 28. u vezi člana 12. Zakona o obligacionim odnosima, ova ugovorna odredba ne vodi zaključku da su tužioci bili savesni prilikom zasnivanja voćnjaka i vinograda. Naime, po navedenim odredbama ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora, izjava volje mora da bude učinjena slobodno i ozbiljno, a u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa učesnici su dužni da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja.

Nadalje, tužioci su neovlašćeno podneli zahtev za legalizaciju sagrađene vikendice i upis objekta u javnu evidenciji nepokretnosti, koja prava im u upravnim postupcima nisu priznata nakon aktivnog uključivanja tužene u te upravne postupke, pokrenute bez njenog znanja i saglasnosti. U predmetnoj parnici tužioci zahtevaju utvrđenje prava svojine na nelegalno sagrađenom objektu, ovo pravo im je priznato i tužena protiv tog dela pravnosnažne presude nije izjavila reviziju. Tužioci nisu postavili zahtev za utvrđenje dela parcele koji je neophodan za redovnu upotrebu objekta i prilaz vikendici, pa se ne može prihvatiti ukazivanje u reviziji da bez ovog zahteva sud nije mogao da odlučuje o protivtužbenom zahtevu za isplatu prometne cene zemljišta neophodnog za redovnu upotrebu građevinskog objekta. Naime, parcela broj ... KO ... je građevinsko zemljište u privatnoj svojini, saglasno odredbi člana 84. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009 ... 52/2021), koja izričito predviđa da građevinsko zemljište može biti u svim oblicima svojine. Proizilazi da je sud pravilno za odluku o isplati prometne vrednosti zemljišta potrebnog za redovnu upotrebu vikendice kao merodavne primenio materijalnopravne odredbe sadržane u članu 25. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Tužioci svoja imovinska prava povodom nelegalne gradnje nadalje mogu ostvariti na način propisan odredbama člana 10. Zakona o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik RS“ br. 96/2011 sa izmenama) i člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji, pa preostali navodi revizije koji ukazuju na kontradiktornost u odlučivanju od strane Apelacionog suda u Novom Sadu, ostaje bez uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane drugostepene presude.

Pravilno je odlučeno i o parničnim troškovima, spram uspeha stranaka sa zahtevima tužbe i protivtužbe, na osnovu odredbi članova 165. stav 2. i 153. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić