U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa Radoslav Tadić advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Ognjen Božović advokat iz ... i tužene VV iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5152/21 od 09.11.2022. godine, u sednici održanoj 02.02.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5152/21 od 09.11.2022. godine.

Troškovi revizijskog postupka tuženoj za sastav odgovora na reviziju se ne dosuđuju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5152/21 od 09.11.2022. godine nakon održane rasprave, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se u odnosu na tužene BB i VV, pored zahteva utvrđenog stavom drugim izreke presude tog suda Gž 8464/18 od 24.01.2019. godine utvrdi njegovo isključivo pravo svojine na preostalom udelu od 1/3 dela na jednoj porodičnoj stambenoj zgradi, označenoj broj 1 i jednoj pomoćnoj zgradi, označenoj broj 2, obe stojeće na katastarskoj parceli broj 691/1, upisane u list nepokretnosti broj ... KO ..., a po osnovu ugovora o poklonu Ov br. 7444/05, overenim pred Petim opštinskim sudom u Beogradu dana 06.05.2005. godine, što su tužene kao pravni sledbenici sada pokojnog GG, bivšeg iz ... dužne da priznaju i trpe da se tužilac na osnovu ove presude uknjiži kao isključivi vlasnik navedenih zgrada. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj BB na ime troškova prvostepenog postupka plati iznos od 91.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj BB na ime troškova drugostepenog postupka plati iznos od 107.100,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 374. stav 2. ZPP, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima postupka.

Tužena BB podnela je odgovor na reviziju tužioca.

Odlučujući o reviziji tužioca na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom o poklonu Ov. 634/82 od 23.09.1982. godine poklonodavac, sada pokojni GG (otac tuženih i deda tužioca) poklonio je tuženoj BB pravo svojine i pravo korišćenja na 1/3 dela katastarske parcele ... KO ... Ugovoreno je da se označena nepokretnost poklanja bez tereta i da se između ugovarača, od dana zaključenja ugovora pa ubuduće, ugovara zajednica života u kući poklonodavca i da, za slučaj da poklonoprimac napusti kućnu zajednicu, poklonodavac može tražiti opoziv poklona, odnosno njegovo poništenje i vraćanje onoga što je poklonjeno (član 4). U to vreme tužena BB živela je u zajednici sa roditeljima i babom, a tužena VV je nakon udaje (tokom 1974. godine) napustila porodičnu zajednicu. Ugovor je sačinila tužena VV koja je po profesiji ..., koristeći se podacima iz zemljišnih knjiga. Poklonodavac je živeo u kući na označenoj parceli sve do smrti supruge (tokom 1999. godine), kada se u dogovoru sa ćerkama preselio u Beograd i sve do svoje smrti (tokom 2001. godine) živeo u domaćinstvu tužene VV. Ugovorom o poklonu Ov. 11398/99 od 19.11.1999. godine sada pokojni GG poklonio je tuženoj VV udeo od 2/3 idealna dela na katastarskim parcelama 691/1 i 691/2 KO ... i objektima na tim parcelama - stara i nova kuća, štala, letnja kuhinja, poljski wc, koš, svinjac, kokošinjac i stara kujna, zadržavajući za sebe pravo doživotnog uživanja. Ove nepokretnosti tužena VV je ugovorom o poklonu Ov. 7444/05 od 06.05.2005. godine poklonila tužiocu. U katastru nepokretnosti kao suvlasnici navedenih parcela i objekata - porodične stambene zgrade (objekat broj 1) i pomoćne zgrade (objekat broj 2) upisani su GG sa udelom od 2/3 idealna dela i tužena BB sa udelom od 1/3 idealna dela.

Između stranaka je sporna činjenica šta je bio predmet ugovora o poklonu od 23.09.1982. godine - da li je to udeo od 1/3 idealna dela zemljišta, tadašnje parcele 691 KO ..., ili i objekti na tom zemljištu. Od pravilnog utvrđivanja te činjenice zavisi odluka o osnovanosti tužbenog zahteva za utvrđenje prava svojine tužioca na objektima, po osnovu ugovora o poklonu kojim je sada pokojni GG kao njihov vlasnik raspolagao u korist tužene VV, a ona zatim u korist tužioca.

Ocenom izvedenih dokaza nakon otvorene rasprave drugostepeni sud je utvrdio da je predmet tog ugovora o poklonu udeo od 1/3 idealna dela nepokretnosti - katastarske parcele 691, saglasno tadašnjem zemljišnoknjižnom stanju, popisnom listu zkul 323 KO ..., u kojem nisu bili upisani objekti postojeći na toj parceli. Međutim, tumačenjem označenog ugovora, u skladu sa članom 99. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, po stanovištu tog suda volja poklonodavca bila je da tuženoj BB pokloni označeni idealni udeo ne samo na zemljištu, već i na svim objektima na njemu. U prilog ovakvog stanovišta sud se poziva na sadržinu navedenog ugovora, jer ni jednom njegovom odredbom poklonoprimac nije isključena iz suvlasništva na objektima, činjenicu da poklonodavac nije tražio raskid tog ugovor iako se tužena BB udala godinu dana po učinjenom poklonu i promenila svoje prebivalište, kao i na sadašnje stanje katastra nepokretnosti osnovanog prema zemljišnoknjižnim podacima, po kojem su tužena BB i sada pokojni GG upisani kao suvlasnici na objektima, iako u tom svojstvu nisu bili upisani u zemljišnoj knjizi.

Polazeći od izloženog, drugostepeni sud je zaključio da sada pokojni GG nije mogao ugovorom o poklonu Ov. 11398/99 od 19.11.1999. godine raspolagati udelom od 1/3 idealna dela na objektima - porodičnoj stambenoj zgradi i pomoćnoj zgradi koje su predmet ovog spora, jer je udeo na istima već poklonio tuženoj BB. Da je GG poklonio i 1/3 objekta na parceli sud zaključuje i na osnovu činjenica da je bila ugovorena i zajednica življenja, da je BB po zaključenju ugovora kod „...“ podigla kredit za renoviranje kuće, da je dala založnu izjavu čemu se GG nije protivio niti je nakon udaje BB i napuštanja domaćinstva pokrenuo postupak za raskid ugovora o poklonu sa BB. Sledstveno tome, ni tužena VV taj svojinski udeo nije mogla ugovorom o poklonu Ov. 7444/05 od 06.05.2005. godine preneti na tužioca. Iz tih razloga, tužbeni zahtev je u tom delu odbijen sa obrazloženjem da tužiocu ne može pripadati pravo koje nisu imali njegovi pravni prethodnici - majka, tužena VV i deda, sada pokojni GG.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje (član 407. stav 2. ZPP), a sa tog razloga i na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 99. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se odredbe ugovora primenjuju onako kako glase (stav 1), te da se pri tumačenju spornih odredbi ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim tim zakonom. Prema članu 101. navedenog zakona, nejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumačiti u smislu koji je manje težak za dužnika, a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja.

U konkretnom slučaju, predmet ugovora o poklonu Ov. 634/82 od 23.09.1982. godine određen je u članu 1, kao pravo svojine i pravo korišćenja na 1/3 (jednoj trećini) katastarske parcele 691 KO ... U vreme kada je taj ugovor zaključen, označena parcela bila je u popisnom listu zkul 323 KO ... upisana kao kuća broj 77 sa kućištem (zemljištem pod zgradom), dvorištem (zemljištem oko zgrade), voćnjakom i tri zgrade, ukupne površine 11 ari 98 m2. Tumačenjem samo ove odredbe, u skladu sa članom 99. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, moglo bi se zaključiti da su predmet tog ugovora bili i objekti, ali ne iz razloga koje navodi drugostepeni sud - da isti nisu bili upisani u zemljišne knjige, već zato što su sa zemljištem činili jedno zemljišnoknjižno telo, a ugovor je sačinjen prema zemljišnoknjižnom stanju (iskaz tužene VV). Na ovu ugovornu odredbu pozivaju se obe strane, ali je tumače na način koji ide u prilog njihovim tvrdnjama - tužilac da je tako iskazana volja poklonodavca da tuženoj BB pokloni samo zemljište, a tužena BB da je istim samo ugovorena zajednica života u kući i da ugovor o poklonu samo zemljišta bez objekata na njemu ne bi imao nikakvog smisla. Međutim, pravilno zaključuje drugostepeni sud da ako je između tužene BB i njenog oca ugovorena zajednica življenja onda je logično da bi se ona odvijala u domaćinstvu koje čine i naznačeni objekti. Nakon zaključenja ugovora o poklonu BB je kod „...“ uzela kredit koji je bio obezbeđen založnom izjavom koju je ona dala u svojstvu suvlasnika upravo na navedenoj nepokretnosti koju su činili zemljište i objekti, a što je sada pok. GG bilo poznato jer je opterećivanje suvlasničke nepokretnosti vršena uz saglasnost svih suvlasnika. GG se nije protivio takvom raspolaganju a ni kasnije kada se BB udala i napustila domaćinstvo nije pokrenuo postupak za raskid ugovora o poklonu. Stoga pravilno zaključuje drugostepeni sud da je volja pok. GG bila da ćerki BB pokloni udeo od 1/3 svih nepokretnosti koje se nalaze na navedenoj parceli, tj. i 1/3 od dva postojeća objekta.

Neprihvatljivi su i navodi iz revizije tužioca da prilikom overe ugovora o poklonu između GG i VV nisu korišćeni podaci iz tadašnjeg ZKUL-a već je ugovor sastavljen na osnovu podataka iz katastra, te da je izjava VV u tom smislu krivotvorena jer se to ničim ne dokazuje. Osim toga odluka drugostepenog suda nije zasnovana samo na oceni te činjenice već i na drugim značajnim činjenicama koje su pravilno ocenjene. Ni ostali navodi iz revizije nisu od takvog značaja da mogu dovesti do drugačije odluke suda.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Sud nije priznao tuženoj troškove vezano za stručni sastav odgovora na reviziju jer isti nije bio neophodan, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić