Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za poništaj braka, tako što je isti odbijen, u činjenično-pravnoj situaciji da nisu ispunjeni uslovi za poništaj braka iz člana 32. stav 1. Porodičnog zakona, odnosno da je brak između sada pok. GG i tužene VV zaključen sa obostranom namerom da svoju dugogodišnju emotivnu vezu, bliskost i čvrstu povezanost realizuju brakom i bračnom zajednicom organizovanom na način kako su dogovorili i kako je njima odgovaralo u postojećim životnim okolnostima, kao podobnom zajednicom života u smislu člana 16. Porodičnog zakona koju su ostvarili. U sporovima ove vrste, odluka o tužbenom zahtevu je uslovljena utvrđenim okolnostima konkretnog slučaja. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite u ovom postupku, sadržinu presuda nižestepenih sudova i razloga na kojima su zasnovane u primeni materijalnog prava, kao i sadržinu revizije podnete sa predlogom da se prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u ovoj pravnoj stvari nisu ispunjeni posebni uslovi propisani članom 404. stava 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Odrebom člana 227. stav 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05...6/15) izričito je propisano da pravnosnažna presuda u bračnom sporu ne može se pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poništenju ili razvodu braka.U konkretnom slučaju, radi se o sporu između zakonskih naslednika umrlog supružnika i tužilje kao nadživele supruge po zahtevu zakonskih naslednika za poništenje braka. Reč je o postupku u bračnom sporu koji se pokreće tužbom, saglasno članu 210. stav 1. Porodičnog zakona, iz uzroka po kojem naslednici umrlog imaju pravni interes da brak bude poništen i ostvaruju pravo na podizanje tužbe u smislu člana 212. navedenog zakona. U postupku u bračnom sporu, stranke imaju pravo na žalbu kao redovan pravni lek, kojim su se tužioci u ovom postupku koristili. Vrhovni kasacioni sud je stava da se vanrednim pravnim lekom ne može pobijati odluka doneta po zahtevu u bračnom sporu, bilo da je u pitanju bračni spor po tužbi supružnika ili po tužbi zakonskih naslednika umrlog supružnika sa zahtevom za poništenje braka ili u postupcima koje naslednici umrlog supružnika vode radi utvrđenja da je postojao osnov za poništenje ili razvod braka. Kako je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv odluke o tužbenom zahtevu za poništenje braka, kao bračnom sporu, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić