Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

У овој правној ствари правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву за поништај брака, тако што је исти одбијен, у чињенично-правној ситуацији да нису испуњени услови за поништај брака из члана 32. став 1. Породичног закона, односно да је брак између сада пок. ГГ и тужене ВВ закључен са обостраном намером да своју дугогодишњу емотивну везу, блискост и чврсту повезаност реализују браком и брачном заједницом организованом на начин како су договорили и како је њима одговарало у постојећим животним околностима, као подобном заједницом живота у смислу члана 16. Породичног закона коју су остварили. У споровима ове врсте, одлука о тужбеном захтеву је условљена утврђеним околностима конкретног случаја. Имајући у виду садржину тражене правне заштите у овом поступку, садржину пресуда нижестепених судова и разлога на којима су засноване у примени материјалног права, као и садржину ревизије поднете са предлогом да се прихвати одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, Врховни касациони суд је оценио да у овој правној ствари нису испуњени посебни услови прописани чланом 404. става 1. ЗПП, јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачење права.

Из изнетих разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужилаца није дозвољена.

Одребом члана 227. став 2. Породичног закона („Службени гласник РС“ бр. 18/05...6/15) изричито је прописано да правноснажна пресуда у брачном спору не може се побијати ванредним правним лековима у погледу дела у коме је донета одлука о поништењу или разводу брака.У конкретном случају, ради се о спору између законских наследника умрлог супружника и тужиље као надживеле супруге по захтеву законских наследника за поништење брака. Реч је о поступку у брачном спору који се покреће тужбом, сагласно члану 210. став 1. Породичног закона, из узрока по којем наследници умрлог имају правни интерес да брак буде поништен и остварују право на подизање тужбе у смислу члана 212. наведеног закона. У поступку у брачном спору, странке имају право на жалбу као редован правни лек, којим су се тужиоци у овом поступку користили. Врховни касациони суд је става да се ванредним правним леком не може побијати одлука донета по захтеву у брачном спору, било да је у питању брачни спор по тужби супружника или по тужби законских наследника умрлог супружника са захтевом за поништење брака или у поступцима које наследници умрлог супружника воде ради утврђења да је постојао основ за поништење или развод брака. Како је у конкретном случају ревизија изјављена против одлуке о тужбеном захтеву за поништење брака, као брачном спору, то је Врховни касациони суд оценио да ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, одлучено је као у ставу другом изреке, применом члана 413. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Марина Милановић с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић