Kzz 489/2023 povreda zakona čl. 438 st. 2 tac. 1 zkp; odbija se zahtev

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 489/2023
06.06.2023. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Biljane Sinanović i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Zvezdanom Govedarica Carić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Mihajla Milanovića i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mihajla Milanovića, advokata Dejana J. Jovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kruševcu K 23/22 od 08.11.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 84/23 od 16.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 06.06.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mihajla Milanovića, advokata Dejana J. Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kruševcu K 23/22 od 08.11.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 84/23 od 16.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kruševcu K 23/22 od 08.11.2022. godine, oglašeni su krivim i to okrivljeni Mihajlo Milanović, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, a zatim je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 5 (pet) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru, počev od 24.02.2022. godine pa nadalje; okrivljeni AA, zbog krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ako u roku proveravanja od tri godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo i okrivljeni BB i VV, zbog po jednog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje su im izrečene uslovne osude tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 6 (šest) meseci i istovremeno određeno da se iste neće izvršiti ako u roku proveravanja od dve godine od pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo. Okrivljenima su izrečene mere bezbednosti oduzimanje predmeta i to od okrivljenog Mihajla Milanovića opojne droge cannabis u količini kako je to navedeno u izreci prvostepene presude. Istom presudom, okrivljeni su obavezani da snose troškove krivičnog postupka, te da plate sudu na ime paušala iznose od po 10.000,00 dinara, okrivljeni Mihailo Milanović na ime troškova unapred isplaćenih iz budžetskih sredstava da plati sudu iznos od 6.326,37 dinara, kao i Višem javnom tužilaštvu u Kruševcu iznos od 13.670,14 dinara, a okrivljeni AA istom tužilaštvu iznos od 22.500,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 84/23 od 16.03.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kruševcu i branioca okrivljenog Mihajla Milanovića i presuda Višeg suda u Kruševcu K 23/22 od 08.11.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Mihajla Milanovića, advokat Dejan J. Jovanović, u smislu člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati višem sudu na ponovno suđenje ili da ukine drugostepenu odluku i predmet vrati apelacionom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, branilac okrivljenog Mihajla Milanovića u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitim dokazima i kao iste označava iskaz ranije osuđenog BB pred OJT u Kruševcu Kt 1499/21 od 03.12.2021. godine i osuđenog VV pred istim OJT Kt 1447/21 od 23.11.2021. godine, a čije iskaze je sud pročitao i uvrstio u dokaze, a da se ova lica nikada nisu izričito izjasnila da li žele da u postupku pred OJT uzmu branioca, a sve u smislu člana 85. stav 3. i 4. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakontiosti branioca okrivljenog Mihajla Milanovića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP se ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da su prilikom sačinjavanja zapisnika o saslušanju i to tada osumnjičenog BB broj Kt 1499/21 od 03.12.2021. godine i VV Kt 1447/21 od 23.11.2021. godine pred Osnovnim javnim tužiocem u Kruševcu, isti pre iznošenja odbrane od strane javnog tužioca bili upoznati sa svojim pravima iz člana 68. ZKP, a pre svega da mogu da se brane sami ili uz stručnu pomoć branioca, kao i o pravu da njihovom saslušanju prisustvuje branilac, kao i da su upozoreni da će u slučaju da uredno pozvani branilac koga su sami izabrali ne dođe na zakazano saslušanje, iako je obavešten o tome, a ne postoji mogućnost da uzme drugog branioca, biti saslušani i bez prisustva branioca u slučajevima kada nije obavezna odbrana, pri čemu su razumeli šta im se stavlja na teret i sve pouke i upozorenja.

Sem toga, odbrana okrivljenog je iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti već isticala i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 4. stav 3. dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP u svemu prihvata i na iste upućuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić