Uzp 224/2013

- 2 -

upravnom postupku, a izvršena je i povreda odredbi člana 58. Ustava Republike Srbije, člana 1. Protokola uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, te povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Navodi da je Upravni sud povredio zakon, jer pobijanom presudom nije sankcionisao bitnu povredu pravila postupka, koju je učinio tuženi, a koja se ogleda u tome što je dispozitivom osporenog zaključka predlog za ponavljanje postupka odbačen kao podnet od neovlašćenog lica, a u obrazloženju su dati razlozi kao da je legitimacija priznata, ali je predlog neosnovan. Ističe da je Upravni sud ispitujući osnovanost tužbe propustio da oceni javne isprave, koje su od uticaja na rešenje predmetne pravne stvari, a koje su u zahtevu nabrojane na stani 3. pod V tač. 1 – 18, pri čemu se posebno poziva na uverenje Republičkog geodetskog zavoda 02 br.952-3-3-2519/07 od 26.10.2007. godine, kojim se potvrđuje da je u KO Stari grad na katastarskoj parceli broj ... snimljena kuća kć br ... prvobitnim premerom 1929/32 godine, a na katastarskoj parceli broj ... snimljena je kuća bb, koja pripada kući ..., na katastarskoj parceli broj ..., snimljena prvobitnim premerom 1929/32 godine, te predstavlja ispravu neistinitog sadržaja u kojoj su činjenice netačno utvrđene. Smatra da, kako je pravni osnov za osporenu upotrebnu dozvolu građevinska dozvola od 09.04.2008. godine, koja za pravni osnov ima navedeno uverenje Republičkog geodetskog zavoda od 26.10.2007. godine, koje je zbog netačnih podataka stavljeno van snage uverenjima Republičkog geodetskog zavoda br.952-3-3-2604/06 od 31.03.2008. godine i br.952-3-3-1111/08 od 24.04.2008. godine, proizilazi da je Upravni sud time što je propustio da oceni ove dokaze i činjenice učinio bitnu povredu postupka, jer nije ocenio dokaze koji su mogli dovesti do drugačijeg rešenja. Navodi da je Upravni sud u pobijanoj presudi propustio da oceni da li je S.P. u Listu nepokretnosti ... bila upisana kao suvlasnik na objektu na kp.br.... i sukorisnik na kp.br.... u ..., pre nego što su joj bile izdate građevinska i upotrebna dozvola od strane resornog Ministarstva, kao i da li se u Listu nepokretnosti ... za kp.br... objekat iz ... vodio kao jedinstveni objekat na kp.br.... i kp br ..., a što, shodno članu 91. stav 1. tačka 3. Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 47/03 i 34/06), predstavlja preduslov za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole. Ukazuje da je tek rešenjem Republičkog geodetskog zavoda br.952-02-1595/10 od 11.03.2010. godine, koje predstavlja rešenje o spajanju objekta iz ... i objekta iz ... i u Listovima nepokretnosti upisano da se objekat u ulici ..., a time i stan ..., većim delom nalazi na katastarskoj parceli broj ..., a manjim delom na katastarskoj parceli broj ... U vezi sa tim posebno ističe da, kako je navedeno rešenje doneto posle četiri meseca od donošenja sporne upotrebne dozvole, a skoro dve godine posle pravnosnažnog izdavanja građevinske dozvole, to je sud pobijanom presudom nezakonito odlučio na osnovu činjenica koje su nastale tek po okončanju predmetnog postupka i proistekle su iz tog postupka. Ukazuje i da je rešenje Republičkog geodetskog zavoda doneto iz sudske nadležnosti i da je apsolutno ništavo, jer je doneto protekom zakonom propisanog roka od 3 godina, odnosno suprotno članu 137. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (''Službeni glasnik RS'', broj 72/09). Ističe da je Upravni sud učinio i bitnu povredu pravila postupka, jer se u pobijanoj presudi poziva na presudu Upravnog suda 20 U 31488/10 od 27.06.2012. godine, u kojoj su pogrešno navedene odlučne činjenice iz navoda

Uzp 224/2013

- 3 -

tužbe, te se pogrešno zaključuje u pobijanoj presudi da je pretvaranje zajedničke prostorije zgrade u stambeni prostor i pripajanje stanu investitora izvršeno u skladu sa rešenim imovinskim odnosima investitora i zgrade. Navodi da se iz dokumentacije koja je priložena u spisima predmeta, posebno iz kopije plana iz 1932, 2008. i 2009. godine vidi da se dvorišni prizemni objekat broj ... oduvek nalazio isključivo na parceli ..., a nikada na parceli ..., kako to nalazi Upravni sud. Ističe da je tek imajući u vidu navedeno rešenje Republičkog geodetskog zavoda od 11.03.2010. godine i to na osnovu rešenja o odobrenju za izgradnju od 09.04.2008.godine, doneta odluka da se prizemni dvorišni objekat broj ... sa katastarske parcele ... spoji sa objektom na katastarskoj parceli ... i da se vodi kao jedinstven objekat iz ulice ... Predlaže da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev, preinači pobijanu presudu i poništi osporeni zaključak Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja od 07.12.2009. godine.

Ministarstvo građevinarstva i urbanizma Republike Srbije u odgovoru na zahtev navodi da je pobijana presuda Upravnog suda u svemu pravilna i na zakonu zasnovana, te, ostajući u svemu pri razlozima iz ospornog zaključka, predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev odbije kao neosnovan.

Protivna stranka S.P. je dostavila odgovor na zahtev u kome predlaže da sud zahtev odbije i obaveže podnosioca zahteva da joj kao protivnoj stranci, koju zastupa punomoćnik-advokat nadoknadi troškove postupka za sastav odgovora po AT, u iznosu od 16.500,00 dinara.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je neosnovan.

Prema obrazloženju pobijane presude pravilno je postupio tuženi organ, kada je osporenim zaključkom odbacio predlog tužilje za ponavljanje postupka i poništaj pravnosnažnog rešenja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije broj 351-03-01040/2009-10 od 07.12.2009. godine, jer je podnet od neovlašćenog lica. Ovo iz razloga što, po nalaženju Upravnog suda, iz dostavljenih spisa, u kojima se nalaze i prepisi listova nepokretnosti, proizilazi da je tuženi organ pravilno utvrdio da je podnosilac predloga za ponavljanje postupka (tužilja) vlasnik dva posebna objekta (br. ... i ...), koji se nalaze u ulici ..., u B., na katastarskoj parceli broj ... KO Stari grad, te da nije vlasnik ni jednog posebnog fizičkog dela stambenog objekta u ulici ..., u B., koji se većim delom nalazi na katastarskoj parceli broj ..., a manjim delom na katastarskoj parceli broj ..., pa ne polaže nikakvo pravo, odnosno nije ni trebalo da učestvuje u postupku raspolaganja zajedničkom prostorijom zgrade u ulici ..., niti je bila potrebna njena saglasnost za pripajanje ove prostorije stanu investitora S.P. Stoga je, Upravni sud zaključio, da činjenica da je tužilja vlasnik dela susednih objekata i sukorisnik katastarske parcele, na kojoj se, i to manjim delom, nalazi deo objekta obuhvaćenog rešenjem donetim u postupku čije se

Uzp 224/2013

- 4 -

ponavljanje traži, nije od značaja za donošenje rešenja, kojim se, nakon što se zajedničke prostorije pretvaraju u stambeni prostor i pripajaju postojećem stanu, dozvoljava upotreba izvedenih radova, zbog čega tužilja nije lice koje je trebalo da učestvuje u predmetnom postupku u svojstvu stranke, pa nije ni stranka kod koje postoji pravni interes za traženje ponavljanja, odnosno nije za konkretan slučaj ovlašćeno lice za podnošenje predloga za ponavljanje postupka po članu 239. tačka 9. Zakona o opštem upravnom postupku. Ovo i zbog toga što tužilja, kao vlasnik dva objekta sagrađena na parceli br ..., u ulici ... i sukorisnik te parcele ima pravo da koristi tu parcelu samo u delu koji služi za redovnu upotrebu njenih objekata, a to je deo parcele neposredno uz te objekte, a nema bilo kakvo pravo u pogledu dela iste parcele na kojoj se delom nalazi susedni objekat u ulici ..., da bi, po osnovu zaštite svog zakonom zaštićenog interesa, na tom delu parcele imala ovlašćenje da učestvuje u upravnom postupku, u kojem se odlučuje o pravu na tom delu parcele. Nadalje, Upravni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio da je odluka kao u dispozitivu pobijane presude doneta, imajući u vidu da podnosiocu zahteva nije priznato ni svojstvo stranke u postupku donošenja rešenja o odobrenju radova od 09.04.2008. godine, a sa razloga navedenih u presudi istog suda 20 U 31488/10 od 27.06.2012. godine, zbog čega podnosilac zahteva ne može imati svojstvo stranke ni u postupku izdavanja rešenja od 07.12.2009.godine, kojim se dozvoljava upotreba radova izvedenih po navedenom rešenju od 09.04.2008. godine.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je presuda doneta bez povreda pravila postupka i da je zakonitost osporenog zaključka ocenjena pravilnom primenom odredaba Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 33/97 i 31/01 i ''Službeni glasnik RS'', broj 30/10), a saglasno Zakonu o održavanju stambenih zgrada (''Službeni glasnik RS'', br. 44/95, 46/98, 1/01 i 101/05) i Zakonu o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 47/03 i 34/06). Pri tome,Upravni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve pravno relevantne navode tužbe i za donetu odluku dao dovoljne i jasne činjenične i pravne razloge koje, kao pravilne i na zakonu zasnovane, u svemu prihvata i ovaj sud.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva, kojima se ukazuje na povrede pravila postupka učinjene osporenim zaključkom, koje nisu sankcionisane pobijanom presudom, a ogledaju se u tome što je dispozitivom osporenog zaključka predlog za ponavljanje postupka odbačen kao podnet od neovlašćenog lica, a u obrazloženju su dati razlozi kao da je legitimacija priznata, ali je predlog neosnovan, pa nalazi da ovi navodi nisu osnovani. Naime, odredbom člana 246. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da kad organ koji je nadležan za rešavanje o predmetu za ponavljanje postupka primi predlog dužan je da ispita da li je predlog blagovremen, da li ga je podnelo ovlašćeno lice i da li je okolnost na kojoj se predlog zasniva učinjena verovatnom, a stavom 2. istog člana zakona propisano je da ako uslovi iz stava 1. ovog člana nisu ispunjeni organ će svojim zaključkom odbaciti predlog za ponavljanje postupka. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, tuženi organ je bio dužan da ispita da li podnosiocu to procesno pravo pripada i da za svoju ocenu o tome u obrazloženju zaključka

Uzp 224/2013

- 5 -

iznese valjane i jasne pravne razloge. Iz osporenog zaključka, koji se nalazi u spisima, se vidi da je tuženi u obrazloženju naveo da je ispitujući predlog tužilje za ponavljanje postupka, okončanog rešenjem od 07.12.2009. godine, u smislu člana 246. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta i navedeno rešenje od 07.12.2009. godine, utvrdio da činjenica da je tužilja vlasnik dela susednog objekta i sukorisnik katastarske parcele, na kojoj se, i to manjim delom, nalazi deo objekta obuhvaćenog rešenjem donetim u postupku čije se ponavljanje traži, nije od značaja za donošenje tog rešenja, kojim se dozvoljena upotreba predmetnih radova, kojima su zajedničke prostorije pretvorene u stambeni peostor i pripojene postojećem stanu, zbog čega tužilja nije lice koje je trebalo da učestvuje u ovom postupku u svojstvu stranke, pa nije ni stranka kod koje postoji pravni interes za traženje ponavljanja, odnosno nije ovlašćeno lice za podnošenje predloga za ponavljanje postupka po članu 239. tačka 9. Zakona o opštem upravnom postupku. Sa svega iznetog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, obrazloženje osporenog zaključka nije u suprotnosti sa odlukom datom u dispozitivu, jer njime tuženi organ nije dao razloge za meritornu odluku, odnosno za odbijanje zahteva, već pravno valjane razloge za zaključak da podnosilac predloga za ponavljanje postupka, koji je okončan rešenjem od 07.12.2009. godine, nije lice kome to procesno pravo pripada, jer tim rešenjem nije povređeno neko pravo tog lica (tužilje), a što bi joj u smislu člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku dalo pravo učestvovanja u postupku. Stoga su, po oceni ovog suda, neosnovani navodi zahteva da je Upravni sud povredio zakon na štetu tužilje time što pobijanom presudom nije sankcionisao navedene povrede pravila upravnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je nadalje cenio i navode zahteva te dostavljene isprave i dokaze, koje je podnosilac zahteva dostavila i uz tužbu, pa nalazi da ovi navodi, te dostavljeni dokazi nisu od uticaja na drugačiju odluku o zakonitosti pobijane presude. Naime, kako iz dostavljenih spisa proizilazi da je u postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude nesporno utvrđeno, a ne spori se ni navodima zahteva, da je podnosilac ovog zahteva vlasnik dva susedna objekta koji se nalaze u ulici ..., u B., te da nije vlasnik ni jednog posebnog fizičkog dela stambenog objekta u ulici ..., u B., ovaj sud nalazi da pobijanom presudom nije povređeno pravo podnosioca na imovinu. Navodi zahteva koji se odnose na rešenje Republičkog geodetskog zavoda od 11.03.2010. godine, odnosno da je sud u pobijanoj presudi nezakonito odlučio na osnovu činjenica koje su nastale tek po okončanju predmetnog postupka i proistekle su iz tog postupka, su u konkretnom slučaju takođe bez uticaja, jer je prema tom rešenju samo dozvoljeno na zgradi broj ... (stambena zgrada za kolektivno stanovanje u ulici ..., postojeća, na katastarskoj parceli broj ..., upisanoj u list nepokretnosti broj ... KO Stari Grad), upis zabeležke i to tako da se na katastarskoj parceli broj ... nalazi deo zgrade sa katastarske parcele broj ..., zgrada broj ..., odnosno od ukupne površine te zgrade ( 196m2) 172m2 je na katastarskoj parceli broj .., a preostali deo od 24m2 se nalazi na katastarskoj parceli broj ... Navodi zahteva da je rešenje Republičkog geodetskog zavoda od 11.03.2010. godine doneto iz sudske nadležnosti i da je apsolutno ništavo, je bez uticaja na ocenu zakonitosti pobijane presude, pored iz navedenih razloga i zbog toga što se u konkretnom slučaju vrši

Uzp 224/2013

- 6 -

sudska kontrola, ne navedenog rešenja, već zaključka Ministarstva građevinarstva i urbanizma Republike Srbije, broj 351-03-01040/2009-10 od 04.03.2011. godine, kao upravnog akta povodom čijeg osporavanja je pokrenut upravni spor u kome je doneta pobijana presuda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi zahteva da je Upravni sud učinio i bitnu povredu pravila postupka, jer se u pobijanoj presudi poziva na presudu Upravnog suda 20 U 31488/10 od 27.06.2012. godine, u kojoj su pogrešno navedene odlučne činjenice iz navoda tužbe, te da se došlo do pogrešnog zaključka da je pretvaranje zajedničke prostorije zgrade u stambeni prostor i pripajanje stanu investitora izvršeno u skladu sa rešenim imovinskim odnosima investitora i zgrade. Naime, Upravni sud, da bi u pobijanoj presudi dao razloge za zaključak da tužilja ne može imati svojstvo stranke u postupku izdavanja rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, se između ostalog poziva i na to da joj nije priznato svojstvo stranke ni u postupku donošenja rešenja o odobrenju za izgradnju od 09.04.2008. godine, a koji razlozi su navedeni u presudi Upravnog suda 20 U 31488/10 od 27.06.2012.godine.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i navode zahteva koji ukazuju na povredu prava na pravično suđenje, pa nalazi da su i ovi navodi neosnovani. Iz dostavljenih spisa se vidi da su odlučne činjenice za donošenje odluke o predlogu tužilje za ponavljanje postupka nesumnjivo utvrđene u upravnom postupku i na održanoj usmenoj javnoj raspravi pred sudom, kao i da su u obrazloženju pobijane presude ocenjeni navodi tužbe, koji se odnose na odlučne činjenice i dati valjni, na zakonu zasnovani, razlozi za donetu odluku. Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u upravnom sporu koji je okončan pobijanom presudom, nije povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, jer je obaveza suda da obrazloži svoju odluku, što ne podrazumeva obavezu da detaljno odgovori na sve navode iznete u tužbi, već samo na one koje oceni kao pravno relevatne.

Sa svega iznetog, nalazeći da ni ostali navodi zahteva ne mogu dovesti do drugačije odluke suda po ovom zahtevu, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), odlučio kao u dispozitivu ove presude.

Imajući u vidu da je odredbom člana 67. Zakona o upravnim sporovima propisano da u upravnom sporu o troškovima postupka odlučuje sud, a odredbom člana 8. stav 1. istog zakona da upravni spor rešava Upravni sud, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao predlog protivne stranke za naknadu troškova postupka.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 22.01.2014. godine, Uzp 224/2013

Zapisničar, Predsednik veća – sudija, Vesna Karanović, s.r. Olga Đuričić, s.r.