Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1/2013
23.01.2013. godina
Beograd

U IME NARODA

 

                                    Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Novice Pekovića, Predraga Gligorijevića, Dragana Jocića i Zorana Tatalovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda, Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.Ć., zbog krivičnog dela samovlašća iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 1050/12 od 27.12.2012. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4116/11 od 26.09.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 23.01.2013. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

                          UVAŽAVA SE  zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 1050/12 od 27.12.2012. godine, kao osnovan i utvrđuje da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4116/11 od 26.09.2012. godine povređen zakon – član 369. tačka 1. Zakonika o krivičnim postupku, u vezi člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika, u korist okrivljenog M.Ć.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                          Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K br. 2368/11 od 26.09.2011. godine, okrivljeni M.Ć. iz N.S., oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela samovlašća iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jednog meseca i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine, od dana pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo.

 

                        Odlučujući povodom žalbe okrivljenog M.Ć. Apelacioni sud Novom Sadu je presudom Kž1 4116/11 od 26.09.2012. godine, po službenoj dužnosti preinačio prvostepenu presudu i na osnovu člana 355. tačka 1. ZKP okrivljenog M.Ć. oslobodio od optužbe za krivično delo samovlašća iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika.

 

                        Protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4116/11 od 26.09.2012. godine, Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 1050/12 od  27.12.2012. godine, zbog povrede krivičnog zakona – član 369. stav 1. ZKP, u vezi člana 330. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i utvrdi da je navedenom pravnosnažnom presudom povređen zakon u korist okrivljenog M.Ć.                         Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenih zamenika Republičkog javnog tužioca i okrivljenog M.Ć., na kojoj  je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

 

                        Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je drugostepenom presudom povređen Krivični zakon, odredba člana 369. tačka 1. ZKP, u vezi člana 330. stav 1. KZ u korist okrivljenog M.Ć.

 

                        Naime, Apelacioni sud u Novom Sadu je okrivljenog M.Ć. oslobodio od optužbe za krivično delo samovlašća iz člana 330. stav 1. KZ nalazeći da delo koje se okrivljenom stavlja na teret preciziranim optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu, više nije krivično delo. Dajući razloge za svoje pravno stanovište Apelacioni sud navodi da je okrivljeni Ć.M. prvobitnim optužnim predlogom bio optužen za krivično delo iz člana 159. Zakona o energetici, koji je u međuvremenu prestao da važi, pa kako novi Zakon o energetici ne propisuje  krivično delo sa istim obeležjima to, iako je Osnovni javni tužilac optužni predlog izmenio i okrivljenog optužio za krivično delo samovlašća iz člana 330. stav 1. KZ, radnje okrivljenog više ne predstavljaju krivično delo u smislu člana 14. stav 1. KZ.

 

                        Kako je odredbom člana 159. stav 1. Zakona o energetici propisano da će se kaznom zatvora do tri godine kazniti svako ko samovlasno priključi objekte, uređaje ili instalacije na prenosni distributivni sistem, a krivično delo samovlašća iz člana 330. stav 1. KZ čini lice koje samovlasno pribavlja neko pravo koje ima ili za koje smatra da mu pripada, to Vrhovni kasacioni sud nalazi i zaključuje da time što je odredba člana 159. Zakona o energetici prestala da važi, nisu dekriminisane radnje samovlasnog priključenja na distributivni sistem, kako to zaključuje drugostepeni sud, već radnja izvršenja za koju je okrivljeni  prvostepenom presudom oglašen krivim onako kako je opisana u izreci prvostepene presude i dalje predstavlja krivično delo koje je predviđeno Krivičnim zakonikom, odnosno odredbom člana 330. stav 1. KZ, koja sadrži u bitnom identični opis bića krivičnog dela, kao i raniji član 159. Zakona o energetici.

 

                        Stoga, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da je drugostepeni sud donošenjem oslobađajuće presude, na osnovu odredbe člana 355. tačka 1. ZKP, povredio krivični zakon i to odredbu člana 369. tačka 1. ZKP, u vezi člana 330. stav 1. KZ, u korist okrivljenog M.Ć., jer u konkretnom slučaju nije postojao nijedan zakonom propisan osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela, što je neophodan uslov za donošenje oslobađajuće presude na osnovu člana 355. tačka 1. ZKP.

 

                        Nalazeći, iz iznetih razloga, da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, osnovan, Vrhovni kasacioni sud je, u smislu odredbe člana 425. stav 2. ZKP, utvrdio  da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4116/11 od 26.09.2012. godine povređen zakon u  korist okrivljenog M.Ć., ne dirajući u pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut.

 

Zapisničar-savetnik                                                      Predsednik veća-sudija

 

Zorica Stojković,s.r.                                                          Nevenka Važić,s.r.