.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R1 391/2023
30.08.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Belanović, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Beograd, Opštine Novi Beograd, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo – Odeljenje za GO Novi Beograd i Društvenog preduzeća Poljoprivredno-industrijski kombinat „Zemun“, u stečaju iz Zemuna, čiji je punomoćnik Dušan Dragićević, advokat iz ..., sa umešačem na strani tuženih Gradom Beogradom, koga zastupa Gradski pravobranilac Grada Beograda, radi utvrđenja, odlučujući o sukobu nadležnosti između Višeg suda u Beogradu i Privrednog suda u Beogradu, u sednici veća održanoj dana 30.08.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovoj pravnoj stvari NADLEŽAN JE Privedni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Parnica je pokrenuta tužbom od 16.09.2010. godine. Aktuelni tužbeni zahtev sastoji se od primarnog, kojim tužilje traže da se utvrdi njihovo pravo korišćenja na katastarskoj parceli ..., površine 59 a 10 m2, upisanoj u listu nepokretnosti ... KO ..., koja odgovara katastarskoj parceli ... KO ... starog katastarskog premera, odnosno delu gruntovne parcele ... KO ... starog austrougarskog gruntovnohvatskog premera, odnosno eventualnog zahteva kojim se traži utvrđenje prava svojine na istoj parceli. Po javnoj evidenciji nepokretnosti sporna parcela je u vlasništvu prvotužene Republike Srbije, kao nosilac prava korišćenja upisana je drugotužena Opština Novi Beograd, dok je trećetuženo pravo lice tužbom obuhvaćeno iz razloga što se sa preostalim tuženima nalazi u odnosu materijalnog suparničarstva. Naime, po navodima tužbe, u postupku arondacije 1960. godine na pravnog prethodnika trećetuženog preneto je pravo korišćenja na gruntovnoj parceli ... KO ..., koja je bila u vlasništvu pravnog prethodnika tužilja, a pravnom prethodniku tužilja data je u zamenu sporna parcela. U toku prvostepenog postupka, rešenjem Višeg suda u Beogradu P 155/11 od 14.01.2015. godine, utvrđen je prekid postupka zbog otvaranja postupka stečaja nad društvenim preduzećem Poljoprivredno-industrijskim kombinatom „Zemun“ iz Zemuna. Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu P 155/11 od 21.12.2022. godine, nastavljen je postupak. U razlozima te odluke suda, navodi se da su tužioci izlučni poverioci, pošto ističu stvarna prava u odnosu na imovinu stečajnog dužnika.
Viši sud u Beogradu se rešenjem P 155/11 od 12.05.2023. godine oglasio stvarno i mesno nenadležnim za postupanje i odlučio da po pravnosnažnosti tog rešenja spise dostavi na nadležnost Privrednom sudu u Beogradu. U razlozima odluke poziva se na odredbe članova 91. Zakona o stečaju i 210. Zakona o parničnom postupku.
Privredni sud u Beogradu nije prihvatio nadležnost, već je aktom od 10.07.2023. godine od Vrhovnog suda zatražio rešavanje sukoba nadležnosti. Stanovišta je da spor nije nastao u vezi sa postupkom stečaja koji se vodi nad trećetuženim, niti se tužbom osporava odluka o stečaju, odnosno ukazuje na nepravilnosti u vezi sa postupkom stečaja, pa da stoga po odredbama člana 27. Zakona o uređenju sudova za suđenje nije nadležan privredni sud.
Odlučujući o nastalom sukobu nadležnosti na osnovu člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da je za postupanje u ovoj parnici nadležan Privredni sud u Beogradu.
Po činjeničnim navodima tužbe, zbog pretprocesnog odnosa, tuženi su obuhvaćeni tužbom kao materijalni suparničari. Tužbenim zahtevom traži se utvrđenje stvarnih prava, pa nezavisno od upisa stvarnih prava u Katastru nepokretnosti tužilje u spornom odnosu imaju svojstvo izlučnih poverilaca (član 50. stav 1. Zakona o stečaju) u odnosu na stečajnu masu trećetuženog društvenog preduzeća.
Odredbom člana 88. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/2009 ... 95/2018), propisano je da se u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu.
Odredbom člana 91. stav 3. istog zakona propisano je da ako se prekinuti parnični postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.
Imajući u vidu navedene odredbe Zakona o stečaju, koje propisanom atrakcijom stvarne nadležnosti stoje u odnosu normi specijalnog zakona prema odredbama Zakona o uređenju sudova, kao opšteg, nakon nastavka prekinutog parničnog postupka, kao što je to slučaj u konkretnom predmetu, nadležan je privredni sud, pred kojim se u prvom stepenu sprovodi stečajni postupak nad trećetuženim.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
