.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 391/2023
30.08.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиља АА из ... и ББ из ..., чији је пуномоћник Бранислав Белановић, адвокат из ..., против тужених Републике Србије, коју заступа законски заступник Државно правобранилаштво, Београд, Општине Нови Београд, коју заступа Градско правобранилаштво – Одељење за ГО Нови Београд и Друштвеног предузећа Пољопривредно-индустријски комбинат „Земун“, у стечају из Земуна, чији је пуномоћник Душан Драгићевић, адвокат из ..., са умешачем на страни тужених Градом Београдом, кога заступа Градски правобранилац Града Београда, ради утврђења, одлучујући о сукобу надлежности између Вишег суда у Београду и Привредног суда у Београду, у седници већа одржаној дана 30.08.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овој правној ствари НАДЛЕЖАН ЈЕ Приведни суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Парница је покренута тужбом од 16.09.2010. године. Актуелни тужбени захтев састоји се од примарног, којим тужиље траже да се утврди њихово право коришћења на катастарској парцели ..., површине 59 а 10 м2, уписаној у листу непокретности ... КО ..., која одговара катастарској парцели ... КО ... старог катастарског премера, односно делу грунтовне парцеле ... КО ... старог аустроугарског грунтовнохватског премера, односно евентуалног захтева којим се тражи утврђење права својине на истој парцели. По јавној евиденцији непокретности спорна парцела је у власништву првотужене Републике Србије, као носилац права коришћења уписана је друготужена Општина Нови Београд, док је трећетужено право лице тужбом обухваћено из разлога што се са преосталим туженима налази у односу материјалног супарничарства. Наиме, по наводима тужбе, у поступку арондације 1960. године на правног претходника трећетуженог пренето је право коришћења на грунтовној парцели ... КО ..., која је била у власништву правног претходника тужиља, а правном претходнику тужиља дата је у замену спорна парцела. У току првостепеног поступка, решењем Вишег суда у Београду П 155/11 од 14.01.2015. године, утврђен је прекид поступка због отварања поступка стечаја над друштвеним предузећем Пољопривредно-индустријским комбинатом „Земун“ из Земуна. Правноснажним решењем Вишег суда у Београду П 155/11 од 21.12.2022. године, настављен је поступак. У разлозима те одлуке суда, наводи се да су тужиоци излучни повериоци, пошто истичу стварна права у односу на имовину стечајног дужника.
Виши суд у Београду се решењем П 155/11 од 12.05.2023. године огласио стварно и месно ненадлежним за поступање и одлучио да по правноснажности тог решења списе достави на надлежност Привредном суду у Београду. У разлозима одлуке позива се на одредбе чланова 91. Закона о стечају и 210. Закона о парничном поступку.
Привредни суд у Београду није прихватио надлежност, већ је актом од 10.07.2023. године од Врховног суда затражио решавање сукоба надлежности. Становишта је да спор није настао у вези са поступком стечаја који се води над трећетуженим, нити се тужбом оспорава одлука о стечају, односно указује на неправилности у вези са поступком стечаја, па да стога по одредбама члана 27. Закона о уређењу судова за суђење није надлежан привредни суд.
Одлучујући о насталом сукобу надлежности на основу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), Врховни суд је нашао да је за поступање у овој парници надлежан Привредни суд у Београду.
По чињеничним наводима тужбе, због претпроцесног односа, тужени су обухваћени тужбом као материјални супарничари. Тужбеним захтевом тражи се утврђење стварних права, па независно од уписа стварних права у Катастру непокретности тужиље у спорном односу имају својство излучних поверилаца (члан 50. став 1. Закона о стечају) у односу на стечајну масу трећетуженог друштвеног предузећа.
Одредбом члана 88. Закона о стечају („Службени гласник РС“ бр. 104/2009 ... 95/2018), прописано је да се у тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину.
Одредбом члана 91. став 3. истог закона прописано је да ако се прекинути парнични поступак водио пред судом опште надлежности, тај суд се, уколико настави прекинути поступак, решењем оглашава стварно и месно ненадлежним и предмет уступа суду који спроводи стечајни поступак над туженим.
Имајући у виду наведене одредбе Закона о стечају, које прописаном атракцијом стварне надлежности стоје у односу норми специјалног закона према одредбама Закона о уређењу судова, као општег, након наставка прекинутог парничног поступка, као што је то случај у конкретном предмету, надлежан је привредни суд, пред којим се у првом степену спроводи стечајни поступак над трећетуженим.
Из изнетих разлога, одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Јелица Бојанић Керкез,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић
