Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Radovan Tutulugdžija, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i preinači pobijane presude, tako što će na osnovu odredbe člana 422. ZKP odbiti optužbu prema okrivljenom ili da istog na osnovu odredbe člana 423. ZKP oslobodi od optužbe i privatnog tužioca obaveže da okrivljenom nadoknadi troškove krivičnog postupka.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

U zahtevu se navodi da je privatna krivična tužba privatnog tužioca BB podneta od strane lica koje nije imalo ovlašćenje za podnošenje privatne tužbe protiv okrivljenog, obzirom da punomoćje, koje je privatni tužilac dao advokatu Milanu Martinoviću ne sadrži izričito ovlašćenje za podnošenje privatne krivične tužbe prvostepenom sudu i postupanje u konkretnoj krivičnopravnoj stvari. Stoga je, prema navodima zahteva, krivični postupak protiv okrivljenog vođen bez zahteva ovlašćenog tužioca, a na koji način je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

U spisima predmeta se nalazi punomoćje koje sadrži podatke o licu koje je davalac punomoćja i punomoćniku, a kojim je advokat Milan Martinović od strane privatnog tužioca BB dana 20.05.2021. godine, ovlašćen da radi zaštite prava i interesa vlastodavca preduzima sve radnje koje smatra potrebnim, saglasno propisima koji se odnose na advokatsko zastupanje, kao i da u njegovo ime i za njegov račun prima stvari, novac i hartije od vrednosti i vrši naplatu računa i svih drugih vrsta potraživanja. Ovakvo punomoćje, po sadržini ovlašćenja, podrazumeva i podnošenje privatne krivične tužbe u ime i za račun davaoca ovlašćenja-privatnog tužioca, koji je, kao ovlašćeni tužilac učestvovao u krivičnom postupku, zbog čega nema osnova tvrdnja da je donošenjem pobijanih presuda sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca.

Iz navedenih razloga, Vrhovni suda ocenjuje da nižestepenim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP,na koju se podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u radnjama okrivljenog nije ostvareno subjektivno obeležje krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, jer je u izreci presude izostavljen opis direktnog umišljaja odnosno htenja okrivljenog da privatnom tužiocu nanese laku telesnu povredu, zbog čega delo za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo.

I ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci pravnosnažne presude okrivljeni AA je u vreme naznačeno u izreci presude-„svestan da je njegovo delo zabranjeno, pri čemu je bio sposoban da shvati značaj istog i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje sa umišljajem naneo laku telesnu povredu privatnom tužiocu“, na način opisan u izreci presude, „iako je bio svestan da će upućeni udarci kod privatnog tužioca prouzrokovati njegovo telesno povređivanje, što je hteo“, a usled čega je privatni tužilac zadobio laku telesnu povredu, precizno označenu u izreci prvostepene presude.

Odredbom člana 14. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.

Odredbom člana 22. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Odredbom člana 25. Krivičnog zakonika propisano je da je krivično delo učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kad je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.

Opisom radnje krivičnog dela u izreci presude ,prvostepeni sud je obuhvatio sve komponente krivice, pa i direktni umišljaj definisan u smislu člana 25. Krivičnog zakonika.

Imajući u vidu navedeno, u radnjama okrivljenog AA stiču se sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu odredbe člana 503. ZKP ističući da je privatna tužba morala biti odbijena jer nije uređena u ostavljenom roku, u delu koji se tiče umišljaja i mesta izvršenja krivičnog dela. Međutim, kako povreda navedene odredbe u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda, nije upuštao.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić