Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Радован Тутулугџија, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП и повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев као основан и преиначи побијане пресуде, тако што ће на основу одредбе члана 422. ЗКП одбити оптужбу према окривљеном или да истог на основу одредбе члана 423. ЗКП ослободи од оптужбе и приватног тужиоца обавеже да окривљеном надокнади трошкове кривичног поступка.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је неоснован.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује да су нижестепене пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП.

У захтеву се наводи да је приватна кривична тужба приватног тужиоца ББ поднета од стране лица које није имало овлашћење за подношење приватне тужбе против окривљеног, обзиром да пуномоћје, које је приватни тужилац дао адвокату Милану Мартиновићу не садржи изричито овлашћење за подношење приватне кривичне тужбе првостепеном суду и поступање у конкретној кривичноправној ствари. Стога је, према наводима захтева, кривични поступак против окривљеног вођен без захтева овлашћеног тужиоца, а на који начин је нижестепеним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП.

У списима предмета се налази пуномоћје које садржи податке о лицу које је давалац пуномоћја и пуномоћнику, а којим је адвокат Милан Мартиновић од стране приватног тужиоца ББ дана 20.05.2021. године, овлашћен да ради заштите права и интереса властодавца предузима све радње које сматра потребним, сагласно прописима који се односе на адвокатско заступање, као и да у његово име и за његов рачун прима ствари, новац и хартије од вредности и врши наплату рачуна и свих других врста потраживања. Овакво пуномоћје, по садржини овлашћења, подразумева и подношење приватне кривичне тужбе у име и за рачун даваоца овлашћења-приватног тужиоца, који је, као овлашћени тужилац учествовао у кривичном поступку, због чега нема основа тврдња да је доношењем побијаних пресуда суд повредио одредбе кривичног поступка у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца.

Из наведених разлога, Врховни суда оцењује да нижестепеним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП,на коју се поднетим захтевом за заштиту законитости указује.

Указујући на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да у радњама окривљеног није остварено субјективно обележје кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. Кривичног законика, јер је у изреци пресуде изостављен опис директног умишљаја односно хтења окривљеног да приватном тужиоцу нанесе лаку телесну повреду, због чега дело за које је окривљени оглашен кривим правноснажном пресудом није кривично дело.

И ове наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, Врховни суд оцењује као неосноване.

Према чињеничном опису кривичног дела у изреци правноснажне пресуде окривљени АА је у време назначено у изреци пресуде-„свестан да је његово дело забрањено, при чему је био способан да схвати значај истог и да управља својим поступцима, свестан свог дела и хтео његово извршење са умишљајем нанео лаку телесну повреду приватном тужиоцу“, на начин описан у изреци пресуде, „иако је био свестан да ће упућени ударци код приватног тужиоца проузроковати његово телесно повређивање, што је хтео“, а услед чега је приватни тужилац задобио лаку телесну повреду, прецизно означену у изреци првостепене пресуде.

Одредбом члана 14. став 1. Кривичног законика прописано је да је кривично дело оно дело које је законом предвиђено као кривично дело, које је противправно и које је скривљено.

Одредбом члана 22. став 1. Кривичног законика прописано је да кривица постоји ако је учинилац у време када је учинио кривично дело био урачунљив и поступао са умишљајем, а био је свестан или је био дужан и могао бити свестан да је његово дело забрањено.

Одредбом члана 25. Кривичног законика прописано је да је кривично дело учињено са умишљајем кад је учинилац био свестан свог дела и хтео његово извршење или кад је учинилац био свестан да може учинити дело па је на то пристао.

Описом радње кривичног дела у изреци пресуде ,првостепени суд је обухватио све компоненте кривице, па и директни умишљај дефинисан у смислу члана 25. Кривичног законика.

Имајући у виду наведено, у радњама окривљеног АА стичу се сва битна законска субјективна и објективна обележја кривичног дела из члана 122. став 1. Кривичног законика, за које је оптужен и правноснажно оглашен кривим, па су стога супротни наводи браниоца окривљеног којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП оцењени као неосновани.

Осталим наводима захтева бранилац окривљеног указује на повреду одредбе члана 503. ЗКП истичући да је приватна тужба морала бити одбијена јер није уређена у остављеном року, у делу који се тиче умишљаја и места извршења кривичног дела. Међутим, како повреда наведене одредбе у смислу члана 485. став 4. ЗКП, не представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном преко браниоца, то се Врховни суд у разматрање и оцену ових навода, није упуштао.

Из наведених разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Биљана Синановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић