U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Milene Rašić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Gordane Milosavljević, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K br. 20/23 od 05.05.2023. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 481/23 od 22.06.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 12.09.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Gordane Milosavljević, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K br. 20/23 od 05.05.2023. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 481/23 od 22.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu K br. 20/23 od 05.05.2023. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru po rešenju sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Lazrevcu Kpp.br.132/22 od 27.12.2022. godine koji mu se računa od 27.12.2022. godine. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 481/23 od 22.06.2023. godine, usvojena je žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Lazarevcu i presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K br. 20/23 od 05.05.2023. godine preinačena, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i to tako što je Viši sud u Beogradu okrivljenog AA zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim i kojom presudom je pravilno osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 27.12.2022. godine pa nadalje, osuđen i na novčanu kaznu u iznosu od 70.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko ne plati novčanu kaznu u navedenom roku, sud će istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna ne može biti duža od 6 meseci. Žalba branioca okrivljenog AA odbijena je kao neosnovana i presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K br. 20/23 od 05.05.2023. godine, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA – advokat Gordana Milosavljević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povrede zakona iz člana 406. i 481. ZKP, te navodi da je samo u procesnoj situaciji kada se krivični postupak ponavlja, a što ovde nije slučaj, upoznavanje sa sadržinom iskaza osuđenog saučesnika se obavlja u skladu sa članom 406. stav 1. tačka 5) bez ikakvih izuzetaka, s tim što se čak i tada presuda ne može isključivo ili u odlučujućoj meri zasnivati na takvom dokazu, a u ovom slučaju presuda se upravo u najvećem delu zasniva na iskazu saokrivljenog i osuđenog podstrekača. Naime, odbana je mišljenja da je bilo potrebno u toku dokaznog postupka da se dozvoli saslušanje saokrivljenog BB, u odnosu na koga je postupak razdvojen i koji je pravnosnažno osuđen, ili barem da se izvede kao dokaz prepoznavanje lica i to okrivljenog AA od strane saokrivljenog BB, a što nije učinjeno, već je sud postupio, u smislu odredbe člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP. Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac okrivljenog u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani šest, stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U preostalom delu obrazloženja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog numeriše sada bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da je u izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta sačinjenog najverovatnije prilikom uviđaja, potpuno nejasno kako se telefon izvesne VV našao u istom, po kom osnovu, iz kojih razloga, na koji način, u kojoj formi. Po stavu odbrane, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta je „ukratko – nezakonito u svakom smislu te reči“. Kako branilac okrivljenog u zahtevu ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoji navedena povreda zakona, već smatra da je označeni dokaz „nezakonit u svakom smislu te reči“, to izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, nisu bili predmet ocene Vrhovnog suda u ovom postupku.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić