.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3944/2022
15.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Jelene Ivanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Orelj, advokat iz ..., protiv tuženog Centra za socijalni rad Apatin, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2056/22 od 18.05.2022. godine, u sednici održanoj 15.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2056/22 od 18.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom zbog propuštanja Osnovnog suda u Somboru P1 482/21 od 10.11.2021. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, za period od aprila 2018. godine zaključno sa decembrom 2020. godine, isplati za svaki mesec navedenog perioda po 1.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, kao i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2056/22 od 18.05.2022. godine, odbačena je žalba tužilje izjavljena protiv prvostepene presude zbog propuštanja.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih razloga propisanih čl. 404. i 407. Zakona o parničnom postupku.
U konkretnom slučaju revizija je dozvoljena na osnovu člana 420. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP.
Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužilje neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Pobijanim rešenjem odbačena je žalba tužilje izjavljena protiv prvostepene presude zbog propuštanja, na osnovu odredbe člana 389. stav 1. u vezi člana 378. ZPP, uz ocenu drugostepenog suda da tužilja nema pravni interes za izjavljivanje žalbe u konkretnom slučaju, s obzirom da je prvostepeni sud na osnovu člana 350. ZPP doneo presudu zbog propuštanja kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilje u celosti, na osnovu činjenica navedenih u tužbi i odlučujući u granicama postavljenog tužbenog zahteva u skladu sa članom 3. stav 1. ZPP.
Odredbom člana 387. stav 3. ZPP, propisano je da je žalba nedozvoljena, između ostalog, i ako lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes za izjavljivanje žalbe.
Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje žalbe u svakom slučaju, pa i u slučaju tužilje, podrazumeva postojanje mogućnosti da se po izjavljenom pravnom leku donese povoljnija odluka za žalioca od odluke protiv koje je izjavljena žalba.
U konkretnom slučaju, upoređujući sadržinu tužbenog zahteva sa sadržinom odluke kojom je isti usvojen, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev u celosti usvojen onako kako je tužilja opredelila visinu predmetnih naknada, odnosno sudska zaštita joj je pružena onako kako ju je tražila. Činjenica da je tužilja predložila izvođenje dokaza veštačenjem radi utvrđivanja visine pripadajućih naknada troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, a da je prvostepeni sud bez rasprave i izvođenja predloženog dokaza doneo presudu zbog propuštanja u situaciji kada su bili ispunjeni svi zakonski uslovi za donošenje takve presude, ne utiče na pravilnost zaključka drugostepenog suda da tužilja nema pravni interes da pobija odluku o dosuđenom iznosima tražene naknade, jer ista nije doneta na njenu štetu.
Sledom izloženog, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučio kao izreci.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
