Рев2 3944/2022 3.19.1.25.1; ревизија; 3.5.9

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 3944/2022
15.11.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула и Јелене Ивановић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Зоран Орељ, адвокат из ..., против туженог Центра за социјални рад Апатин, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против решења Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2056/22 од 18.05.2022. године, у седници одржаној 15.11.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против решења Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2056/22 од 18.05.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом због пропуштања Основног суда у Сомбору П1 482/21 од 10.11.2021. године, усвојен је тужбени захтев тужиље и обавезан тужени да тужиљи на име накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора, за период од априла 2018. године закључно са децембром 2020. године, исплати за сваки месец наведеног периода по 1.000,00 динара са законском затезном каматом почев од доспелости сваког појединачног месечног износа до исплате, као и да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 9.000,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.

Решењем Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2056/22 од 18.05.2022. године, одбачена је жалба тужиље изјављена против првостепене пресуде због пропуштања.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију, из свих разлога прописаних чл. 404. и 407. Закона о парничном поступку.

У конкретном случају ревизија је дозвољена на основу члана 420. став 3. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20) – у даљем тексту: ЗПП.

Испитујући побијану одлуку у смислу члана 408. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да је ревизија тужиље неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2) ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Побијаним решењем одбачена је жалба тужиље изјављена против првостепене пресуде због пропуштања, на основу одредбе члана 389. став 1. у вези члана 378. ЗПП, уз оцену другостепеног суда да тужиља нема правни интерес за изјављивање жалбе у конкретном случају, с обзиром да је првостепени суд на основу члана 350. ЗПП донео пресуду због пропуштања којом је усвојио тужбени захтев тужиље у целости, на основу чињеница наведених у тужби и одлучујући у границама постављеног тужбеног захтева у складу са чланом 3. став 1. ЗПП.

Одредбом члана 387. став 3. ЗПП, прописано је да је жалба недозвољена, између осталог, и ако лице које је изјавило жалбу нема правни интерес за изјављивање жалбе.

Постојање правног интереса за изјављивање жалбе у сваком случају, па и у случају тужиље, подразумева постојање могућности да се по изјављеном правном леку донесе повољнија одлука за жалиоца од одлуке против које је изјављена жалба.

У конкретном случају, упоређујући садржину тужбеног захтева са садржином одлуке којом је исти усвојен, Врховни касациони суд је нашао да је захтев у целости усвојен онако како је тужиља определила висину предметних накнада, односно судска заштита јој је пружена онако како ју је тражила. Чињеница да је тужиља предложила извођење доказа вештачењем ради утврђивања висине припадајућих накнада трошкова за исхрану у току рада и за регрес за коришћење годишњег одмора, а да је првостепени суд без расправе и извођења предложеног доказа донео пресуду због пропуштања у ситуацији када су били испуњени сви законски услови за доношење такве пресуде, не утиче на правилност закључка другостепеног суда да тужиља нема правни интерес да побија одлуку о досуђеном износима тражене накнаде, јер иста није донета на њену штету.

Следом изложеног, Врховни касациони суд је нашао да ревизију треба одбити као неосновану, па је на основу члана 414. став 1. у вези члана 420. став 6. ЗПП одлучио као изреци.

Председник већа – судија

Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић