Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Petra Stanojevića je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Petar Stanojević u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je u pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena „povreda zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP“ i istu povredu obrazlaže time da su prvostepeni i drugostepeni sud povredili krivični zakon na taj način što se u radnjama okrivljenog nisu stekla obeležja nijednog krivičnog dela, pa ni predmetnog krivičnog dela za koje je okrivljeni osuđen. S tim u vezi, branilac okrivljenog navodi da je okrivljeni lice koje je bilo na odsluženju zatvorske kazne, da je Centar za socijlani rad jedno vreme dovodio njegovu ćerku u KPZ Niš kako bi istu viđao, da bi nakon nekog vremena u potpunosti prestali da mu dovode dete po svojevoljnoj odluci direktorke Centra, te da je okrivljeni revoltiran svojevoljnom odlukom direktorke Centra da ne dozvoli viđanje svog deteta, pozvao direktorku i rekao da će da pošalje dva, tri mafijaša da mu reše problem. Činjenica da oštećena ne shvata ozbiljno ovu pretnju se prema navodima zahteva, ogleda u tome da se ona u telefonskom razgovoru podsmeva okrivljenom i navodi ga da kaže šta će oni da učine. Branilac okrivljenog se u podnetom zahtevu poziva na određene presude Vrhovnog kasacionog suda u kojima je izražen stav da pretnja napadom na život i telo koju ovo delo zahteva, mora da bude konkretizovana, kvalifikovana, te da se mora tačno utvrditi u čemu se ogleda pretnja napadom na život i telo.

Imajući u vidu sve napred navedeno, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje da je iz reči okrivljenog jasno da ne postoji konkretna pretnja, odnosno da izgovorenim rečima nije izvršena konkretizacija pretnji, te da se stoga u radnjama okrivljenog nisu stekla obeležja nijednog krivičnog dela, pa ni krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane. Naime, istu povredu branilac okrivljenog je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu K 718/22 od 05.04.2023. godine, pa Vrhovni sud prihvata kao pravilne razloge za ocenu tih žalbenih navoda kao neosnovanih datih u obrazloženju presude Višeg suda u Nišu Kž1 239/23 od 20.07.2023. godine (strana 3, prvi pasus) i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić