Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и у седници већа коју је одржао без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Петра Станојевића је неоснован.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Петар Станојевић у поднетом захтеву за заштиту законитости указује да је у побијаним правноснажним пресудама учињена „повреда закона из члана 439. став 1. тачка 1) ЗКП“ и исту повреду образлаже тиме да су првостепени и другостепени суд повредили кривични закон на тај начин што се у радњама окривљеног нису стекла обележја ниједног кривичног дела, па ни предметног кривичног дела за које је окривљени осуђен. С тим у вези, бранилац окривљеног наводи да је окривљени лице које је било на одслужењу затворске казне, да је Центар за социјлани рад једно време доводио његову ћерку у КПЗ Ниш како би исту виђао, да би након неког времена у потпуности престали да му доводе дете по својевољној одлуци директорке Центра, те да је окривљени револтиран својевољном одлуком директорке Центра да не дозволи виђање свог детета, позвао директорку и рекао да ће да пошаље два, три мафијаша да му реше проблем. Чињеница да оштећена не схвата озбиљно ову претњу се према наводима захтева, огледа у томе да се она у телефонском разговору подсмева окривљеном и наводи га да каже шта ће они да учине. Бранилац окривљеног се у поднетом захтеву позива на одређене пресуде Врховног касационог суда у којима је изражен став да претња нападом на живот и тело коју ово дело захтева, мора да буде конкретизована, квалификована, те да се мора тачно утврдити у чему се огледа претња нападом на живот и тело.

Имајући у виду све напред наведено, бранилац окривљеног у поднетом захтеву указује да је из речи окривљеног јасно да не постоји конкретна претња, односно да изговореним речима није извршена конкретизација претњи, те да се стога у радњама окривљеног нису стекла обележја ниједног кривичног дела, па ни кривичног дела угрожавање сигурности.

Изнете наводе из захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, Врховни суд оцењује као неосноване. Наиме, исту повреду бранилац окривљеног је истицао и у жалби изјављеној против пресуде Основног суда у Нишу К 718/22 од 05.04.2023. године, па Врховни суд прихвата као правилне разлоге за оцену тих жалбених навода као неоснованих датих у образложењу пресуде Вишег суда у Нишу Кж1 239/23 од 20.07.2023. године (страна 3, први пасус) и на исте упућује, сходно одредби члана 491. став 2. ЗКП.

Из изнетих разлога, одлучено је као у изреци пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа – судија

Звездана Говедарица Царић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић