Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 445/2023
31.05.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA PR, SZTR „BB“ ..., čiji je punomoćnik Ivana Milosavljević, advokat u ..., protiv tužene „ProCredit Bank“ a.d. Beograd, radi utvrđenja ništavosti i isplate stečenog bez osnova, vrednost predmeta spora 5.500,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 6Pž 302/2022 od 03.11.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 31.05.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 6Pž 302/2022 od 03.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 6Pž 302/2022 od 03.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda 6Pž 302/2022 od 03.11.2022. godine, preinačena je presuda Privrednog suda u Požarevcu 3P 239/2021 od 09.11.2021. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je odredba člana 2. Ugovora o kreditu broj ... od 27.02.2013. godine, sadržine bliže navedene u izreci, apsolutno ništava odredba ugovora i da ne proizvodi pravno dejstvo, odbijen je zahtev da se tužena obaveže na isplatu iznos od 5.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.02.2013. godine do isplate i obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 7.800,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Prema razlozima iznetim u obrazloženju pobijane presude, pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove ili naknadu za obradu kreditnog zahteva nije ništava pod uslovom da je ugovoru prethodila ponuda banke sa sadržanim jasnim i nedvosmislenim podacima o troškovima kredita. Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu. U situaciji u kojoj je tužena postupila na opisani način i prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioca kao korisnika kredita adekvatno upoznala sa vrstom i visinom novčane obaveze koju je dužan da snosi, nema njene nesavesnosti te time ni ništavosti imovinskog prava ugovorenog u sopstvenu korist. Takođe, u konkretnom slučaju, prema razlozima revizije nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava. Osim toga, predmetni ugovor je zaključen u skladu sa Ugovorom o regulisanju međusobnih odnosa u vezi sa subvencionisanjem kamata za kredite za održavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava u 2013. godini, na osnovu koga su tužiocu učinjeni poznatim uslovi za dobijanje kreditnih sredstava, pa tako i obaveza plaćanja predmetne naknade u visini od 0,5% u odnosu na odobreni iznos kredita. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u istovetnim situacijama, ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.