Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прев 445/2023
31.05.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Tатјане Миљуш, Татјане Матковић Стефановић, Јасмине Стаменковић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца АА ПР, СЗТР „ББ“ ..., чији је пуномоћник Ивана Милосављевић, адвокат у ..., против тужене „ProCredit Bank“ а.д. Београд, ради утврђења ништавости и исплате стеченог без основа, вредност предмета спора 5.500,00 динара, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда 6Пж 302/2022 од 03.11.2022. године, у седници већа одржаној дана 31.05.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда 6Пж 302/2022 од 03.11.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављенa против пресуде Привредног апелационог суда 6Пж 302/2022 од 03.11.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Привредног апелационог суда 6Пж 302/2022 од 03.11.2022. године, преиначена је пресуда Привредног суда у Пожаревцу 3П 239/2021 од 09.11.2021. године, тако што је одбијен тужбени захтев да се утврди да је одредба члана 2. Уговора о кредиту број ... од 27.02.2013. године, садржине ближе наведене у изреци, апсолутно ништава одредба уговора и да не производи правно дејство, одбијен је захтев да се тужена обавеже на исплату износ од 5.500,00 динара са законском затезном каматом почев од 27.02.2013. године до исплате и обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 7.800,00 динара.

Против другостепене пресуде тужилац изјављује ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Оцењујући испуњеност услова за дозвољеност ревизије тужиоца, изјављене на основу члана 404. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), Врховни суд је нашао да у овој врсти спора не постоји потреба за уједначавањем судске праксе. Према разлозима изнетим у образложењу побијане пресуде, побијаном пресудом није одступљено од судске праксе. Изражено становиште другостепеног суда у складу је са правним ставом усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 22.05.2018. године и његовом допуном усвојеном на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 16.09.2021. године. Наведеним правним ставом изречено је да банка има право на наплату трошкова и накнада банкарских услуга, па одредба уговора о кредиту којом се корисник кредита обавезује да банци плати трошкове или накнаду за обраду кредитног захтева није ништава под условом да је уговору претходила понуда банке са садржаним јасним и недвосмисленим подацима о трошковима кредита. Банка није дужна да посебно доказује структуру и висину трошкова који су обухваћени збирним износом трошкова кредита, наведеним у понуди коју је корисник кредита прихватио закључењем уговора о кредиту. У ситуацији у којој је тужена поступила на описани начин и према утврђеном чињеничном стању тужиоца као корисника кредита адекватно упознала са врстом и висином новчане обавезе коју је дужан да сноси, нема њене несавесности те тиме ни ништавости имовинског права уговореног у сопствену корист. Такође, у конкретном случају, према разлозима ревизије нема потребе за разматрањем правног питања од општег интреса или правног питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за новим тумачењем права. Осим тога, предметни уговор је закључен у складу са Уговором о регулисању међусобних односа у вези са субвенционисањем камата за кредите за одржавање ликвидности и финансирање трајних обртних средстава у 2013. години, на основу кога су тужиоцу учињени познатим услови за добијање кредитних средстава, па тако и обавеза плаћања предметне накнаде у висини од 0,5% у односу на одобрени износ кредита. Указивање у ревизији на различиту судску праксу у истоветним ситуацијама, не указује нужно на другачији правни став, јер правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања.