Istom presudom na osnovu člana 87. KZ, prema okrivljenom Željku Ivkoviću izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to jedna kutija sa natpisom „PPUAMMUNITION“ u kojoj se nalazilo 27 komada municije sa oznakom 9mm luger i jedan okvir za pištolj sa oznakom „CZ99-9 para“.

Navedenom presudom na osnovu odredaba člana 264. stav 1. ZKP u vezi članova 261. i 262. ZKP, obavezan je okrivljeni Željko Ivković da sudu na ime troškova krivičnog postupka – veštačenja plati iznos od 133.709,22 dinara, kao i da na ime sudskog paušala plati iznos od 20.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 391/23 od 20.06.2023. godine odbijena je, između ostalih i žalba branioca okrivljenog Željka Ivkovića, advokata Boška Žurića, pa je presuda Višeg suda u Beogradu K 532/21 od 29.12.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Željka Ivkovića, advokat Boško Žurić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) i 3) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP) i povrede člana 15. i 68. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od odgovornosti za krivična dela za koja je u ovom krivičnom postupku oglašen krivim ili da pobijane presude ukine u celosti i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ukine u celosti samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu pred potpuno izmenjenim većem, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine, shodno članu 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Željka Ivkovića, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u delu u kome se odnose na krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, jer su isključivo zasnovane na nezakonitom pretresanju kuće okrivljenog Željka Ivkovića, koje je obavljeno na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. Pov. br 551/21 od 29.03.2021. godine, kojom je dozvoljen isključivo pretres objekta koje koristi prvookrivljeni AA na adresi u Beogradu, ulica ... br. .., pa sve što je pronađeno prilikom ovakvog pretresa objekta (u ovom slučaju predmetni metci), nije se moglo zakonito oduzeti od okrivljenog Željka Ivkovića, već isključivo od okrivljenog AA, jer je on lice u odnosu na koga je doneta naredba za pretres stana. U zahtevu se navodi da zbog navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zapisnik o pretresanju stana okrivljenog Željka Ivkovića od 29.03.2021. godine i potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog Željka Ivkovića od 29.03.2021. godine, koji su sačinjeni nakon nezakonitog pretresa stana u odnosu na okrivljenog Željka Ivkovića, predstavljaju nezakonite dokaze na kojima se presuda ne može zasnivati.

Iz naredbe Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za prethodni postupak Kpp. Pov. br 551/21 od 29.03.2021. godine proizilazi da je naređeno pretresanje stana i drugih prostorija u Beogradu GO ..., ulica ... br. .., čiji je korisnik AA, kao i nasilno otvaranje zaključanih prostorija, nameštaja i drugih stvari ukoliko njihov držalac nije prisutan ili neće dobrovoljno da ih otvori ili to odbije da učini prisutno lice, a na samoj naredbi je konstatovano da je naredbu primio dana 29.03.2021. godine i svojeručno potpisao Željko Ivković.

Iz zaspinika o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a – DP – PU za Grad Beograd, UKP IV odeljenje od 29.03.2021. godine proizilazi da je naredba u smislu člana 156. stav 1. ZKP pre početka pretresanja, predata Željku Ivkoviću, da isti nije zahtevao prisustvo advokata, da su pretresanju stana i drugih prostorija prisustvovali punoletni građani kao svedoci i to BB i VV koji su poučeni o njihovoj ulozi prilikom vršenja pretresanja, da je pretresanje započeto u stanu i ostalim prostorijama Željka Ivkovića u Beogradu, ulica ... br. .., da su prilikom pretresa nađeni i privremeno oduzeti predmeti bliže navedeni u zapisniku, da prisutna lica nisu imala primedbi, da je zapisnik potpisao držalac stana Željko Ivković, ovlašćeno službeno lice, prisutni građani – svedoci i zapisničar. Iz spisa predmeta proizilazi da je nakon pretresa sačinjena potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 29.03.2021. godine kojom su oduzeti predmeti nađeni prilikom pretresa stana, kao i tri telefona što je konstatovano na zapisniku o pregledu lica, kao i da je navedenu potvrdu potpisao Željko Ivković.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni Željko Ivković vlasnik kuće u Beogradu, ulica ... br. .., kao i da ima prijavljeno prebivalište na toj adresi, a u naredbi za pretresanje je kao predmet pretresanja (član 155. ZKP) označen stan i druge prostorije upravo na toj adresi. Pre preduzimanja pretresa Željku Ivkoviću, koji je zatečen na navedenoj adresi je uručena naredba za pretres, koju je on primio i potpisao, pretres je obavljen u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, u prisustvu dva punoletna građanina – svedoka (član 157. ZKP), Željko Ivković nije zahtevao da pretresu prisustvuje advokat, pa činjenica da je u samoj naredbi navedeno da je korisnik predmetnog stana AA, nije od uticaja na zakonitost obavljenog pretresa.

S tim u vezi, s obzirom da je pretres stana u svemu obavljen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i drugi dokazi u ovom krivičnom postupku koji su proistekli iz ovako obavljenog pretresa – zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija i potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog Željka Ivkovića koje su od strane Željka Ivkovića bez primedbi uredno potpisane, ne predstavljaju nezakonite dokaze, a suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Željka Ivkovića, od strane Vrhovnog suda, ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Željka Ivkovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude u odnosu na ovog okrivljenog isključivo zasnovane na svedočenju policijskog službenika GG, iz koga proizilazi da je prema okrivljenom primenjena posebna dokazna radnja tajnog praćenja i snimanja iz člana 171. ZKP, za čije preduzimanje nije postojala naredba suda, dok sa druge strane ukoliko je iskaz navedenog svedoka baziran na policijskom opserviranju iz člana 50. Zakona o policiji, na osnovu te preduzete radnje se može utvrditi samo postojanje osnova sumnje i na tome se ne mogu zasnivati osuđujuće presude.

Odredbom člana 286. ZKP, propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme sve potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju ili obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

Članom 50. Zakona o policiji propisano je da radi provere dobijenih obaveštenja i formiranja predloga nadležnim organima za koje su ovlašćeni zakonom, policijski službenici mogu pre postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj, putem policijskog neposrednog opažanja, opserviranja, da prikupljaju obaveštenja i podatke od koristi za utvrđivanje da li su se stekli osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj, a stavom 2. istog člana propisano je da se opserviranje vrši na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima, bez zadiranja u pravo na privatnost bilo kog lica.

Iz spisa predmeta proizilazi da je svedok GG – policijski službenik UKP IV saslušan na glavnom pretresu održanom pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K 532/21 dana 01.07.2022. godine, da je upozoren i opomenut na dužnost kazivanja istine i posledice davanja lažnog iskaza u smislu člana 95. i 401. ZKP, da je položio zakletvu u smislu člana 96. stav 3. ZKP, da je na saglasan predlog stranaka pročitan njegov iskaz iz istrage, da je ostao pri iskazu datom u istrazi i da nije imao ništa da doda ili izmeni, iz razloga što je iskaz bio dat nakon samog događaja (kada je bio svež), a da je nakon toga svedok isključivo odgovarao na postavljena pitanja branioca okrivljenog Željka Ivkovića, advokata Boška Žurića i da iz njegovih odgovora proizilazi da je kritičnom prilikom postupao po operativnim saznanjima policije, da nije bio koordinator te akcije, da je potpisao krivičnu prijavu i da je nakon što je uhapsio okrivljenog Željka Ivkovića, pristupio pretresu kuće po naredbi suda, koja je postojala.

Po nalaženju Vrhovnog suda, policijski službenik – svedok GG u istrazi i na glavnom pretresu se izjašnjavao u pogledu činjenica do kojih je došao postupajući po operativnim saznanjima policije, u skladu sa članom 50. Zakona o policiji, a u okviru preduzimanja potrebnih mera u smislu člana 286. ZKP, pa kako činjenice o kojima se svedok izjašnjavao nisu prikupljene primenom posebne dokazne radnje iz člana 171. ZKP, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Željka Ivkovića kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Željka Ivkovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, u drugostepenom postupku, jer su u donošenju drugostepene presude učestvovale sudije Dragan Ćesarević, kao predsednik veća i sudija Rastko Popović kao član veća, koji su u ranijoj fazi postupka odlučivali o žalbama branioca okrivljenog na rešenja o produženju pritvora, pri čemu su pri donošenju tih odluka iskazivali viši stepen jasnoće u pogledu potencijalne krivice okrivljenog u odnosu na onaj stepen sumnje u izvršenje krivičnog dela koji je zakonom propisan kao potreban za određivanje ili produženje pritvora i to u rešenjima Apelacionog suda u Beogradu Kž2 2171/21 od 14.10.2021. godine i Kž2 2420/22 od 09.11.2022. godine (u kojima je izražen pojačan stepen osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo).

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2 2171/21 od 14.10.2021. godine, doneto u veću sastavljenom od sudija Nade Hadži Perić, predsednika veća i sudija Dragana Ćesarevića i Milene Rašić, članova veća i da su tim rešenjem odbijene kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Miladina Dabetića i branioca okrivljenog Željka Ivkovića, advokata Boška Žurića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K 532/21-Kv br 4019/21 od 27.09.2021. godine, a da je u obrazloženju navedenog rešenja navedeno da je pravilno prvostepeni sud odlučujući o razlozima za dalje trajanje pritvora prema okrivljenima po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, našao da ti razlozi postoje, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi postojanje osnovane sumnje da su okrivljeni izvršili krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ u vreme, na način i na mestu kako je to opisano u optužnici, kao i da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni Željko Ivković izvršio krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ, na način kako je to opisano u optužnici, a da imajući u vidu veliku količinu, mesto pronalaska opojne droge od koje je deo pronađen sakriven u tapacirungu ispod krova vozila, način pakovanja iste i to u 12 plastičnih kesa približno jednakih neto masa i jednu PVC kesicu, da po oceni suda sve navedeno ukazuje na pojačan stepen osnovane sumnje da je navedena opojna droga bila pripremljena i namenjena daljoj prodaji, uz činjenicu da okrivljeni Željko Ivković prema sopstvenom kazivanju ostvaruje skromne mesečne prihode od 45.000,00 dinara i uz opštepoznatu činjenicu da se prodajom opojne droge stiče velika materijalna dobit, a kako postoji i pojačan stepen osnovane sumnje da su u konkretnom slučaju krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ okrivljeni izvršili eventualno radi sticanja materijalne dobiti, a vodeći računa i o povećanom stepenu društvene opasnosti krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni Željko Ivković sumnjiv da ga je izvršio i ceneći veliku količinu municije koja mu se stavlja na teret da je neovlašćeno držao, sve navedene okolnosti po nalaženju Apelacionog suda predstavljaju osobite okolnosti da bi okrivljeni, svaki ponaosob, ukoliko budu pušteni na slobodu u kratkom vremenskom periodu mogli ponoviti izvršenje krivičnog dela, zbog čega je njihovo zadržavanje u pritvoru po ovom zakonskom osnovu nužna i neophodna mera u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2 2420/22 od 09.11.2022. godine, doneto u veću sastavljenom od sudija Rastka Popovića predsednika veća, mr Sretka Jankovića i Marka Jocića, članova veća, da su navedenim rešenjem odbijene kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog Željka Ivkovića, advokata Boška Žurića i branioca okrivljenog AA, advokata Ranka Dabetića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K 532/21-Kv. br 4502/22 od 26.10.2022. godine, kao i da iz spisa predmeta proizilazi postojanje osnovane sumnje da su okrivljeni izvršili krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, na način kako je to opisano u optužnici, kao i da postoji osnovi sumnje da je okrivljeni Željko Ivković izvršio krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ, na način kako je to opisano u optužnici, kao i da imajući u vidu različite vrste opojnih droga, veliku količinu opojne droge, koja je kritičnom prilikom pronađena, mesto pronalaska predmetne opojne droge, način pakovanje iste, odnosno da je bila upakovana u 12 plastičnih kesa približnih neto masa i jednu PVC kesicu, to ukazuje na pojačan stepen osnovane sumnje da je predmetna opojna droga bila pripremljena i namenjena radi dalje prodaje, pri čemu okrivljeni Željko Ivković prema sopstvenom kazivanju ostvaruje skromne mesečne prihode od 45.000,00 dinara i postoji pojačan stepen osnovane sumnje da su okrivljeni u konkretnom slučaju navedeno krivično delo izvršili radi sticanja materijalne dobiti, a vodeći računa i povećanom stepenu društvene opasnosti krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni Željko Ivković osnovano sumnjiv da ga je izvršio po oceni Apelacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da sve navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni svaki ponaosob ukoliko bi bili pušteni na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponovili krivično delo, zbog čega je njihovo zadržavanje u pritvoru iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP nužna i neophodna mera u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

U cilju očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnost suda i prava na pravično suđenje, garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u Zakoniku o krivičnom postupku odredbom člana 37. propisani su razlozi za izuzeće sudija.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1)-4) ZKP, previđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima u postupku ili zbog prethodnog postupanja u istom krivičnom predmetu, pa je tako u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač 4) ZKP postoji, ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, što se odnosi, između ostalog, i na razlog što je u istom predmetu učestvovao u potvrđivanju optužnice – član 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Odredbom člana 210. do 216. ZKP propisano je da odlučivanje o pritvoru podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u koje spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo, pa je tako odredbom člana 211. stav 1. ZKP, propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja je učinilo krivično delo.

Odredbom člana 2. tačka 18) ZKP, propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Vrhovni sud je, ocenjujući iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Željka Ivkovića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, pored ustavnih i zakonskih odredbi imao u vidu i dosadašnju praksu Evropskog suda za ljudska prava koja se inicijalno zasnivala na objektivnoj koncepciji zasnovanoj na strogoj razdvojenosti funkcije gonjenja, istrage i suđenja, pa sve do koncepcije koja je više subjektivna, jer pretpostavlja analizu okolnosti konkretnog slučaja, u kojem se rešava pitanje poštovanja razdvojenosti navedenih funkcija.

Po nalaženju Vrhovnog suda, učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru, u istom predmetu, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo obavezno izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom donošenja odluke o pritvoru, zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog, a što predstavlja faktičko pitanje koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

U obrazloženju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 2171/21 od 14.10.2021. godine i Kž2 2420/22 od 09.11.2022. godine u čijem donošenju su učestvovale sudije Dragan Ćesarević i Rastko Popović, obrazloženo je stanovište drugostepenog suda da je pravilno prvostepeni sud okrivljenom Željku Ivkoviću produžio pritvor zbog postojanja okolnosti predviđenih članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivična dela na način kako mu je stavljeno na teret optužnicom, a imajući u vidu fazu postupka u kojoj su navedena rešenja doneta (navedena rešenja su doneta nakon stupanja optužnice na pravnu snagu), drugostepni sud je prilikom odlučivanja o pritvoru našao „da postoji pojačan stepen osnovane sumnje“ da su okrivljeni AA i Željko Ivković krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ izvršili radi sticanja materijalne dobiti, kao i da je zbog osnovane sumnje da je okrivljeni Željko Ivković učinio krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ, vodeći računa o povećanom stepenu društvene opasnosti tog krivičnog dela, pravilan stav prvostepenog suda da je produženje protiv okrivljenih na osnovu navedenog zakonskog člana nužna i neophodna mera u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Osnovana sumnja se ne može upodobiti kvalitetu sumnje koji je potreban da bi se optužnica protiv okrivljenog potvrdila, jer je za tu procesnu radnju potreban veći stepen sumnje – opravdane sumnje.

Sudije Dragan Ćesarević i Rastko Popović u navedenim rešenjima, nisu ni konstatovali postojanje opravdane sumnje, već samo postojanje osnovane sumnje da su okrivljeni izvršili krivična dela, a imajući u vidu fazu postupka u kome su navedene sudije odlučivanje o žalbama na rešenje o produženju pritvora – nakon stupanja optužnice na pravnu snagu pravilno su konstatovali postojanje pojačanog stepena osnovane sumnje, pa Vrhovni sud nalazi, da na navedeni način, sudije nisu značajnije izrazile stav u pogledu krivice okrivljenog Željka Ivkovića koji bi doveo u sumnju njihovu nepristrasnost u odnosu na kasnije meritorno odlučivanje.

Sudije Dragan Ćesarević i Rastko Popović, konstatujući postojanje osnovane sumnje i pojačanog stepena osnovane sumnje se nisu, bavili ocenom dokaza i njihove dovoljnosti za potvrđivanje optužnice, čime se bavilo neko drugo veće, jer je optužnica prethodno već bila potvrđena, pa se samim navođenjem „pojačanog stepena osnovane sumnje“ veća koja su odlučivala o žalbama na rešenja o produženju pritvora okrivljenima, ta veća ne mogu poistovetiti sa većem koje odlučuje o potvrđivanju optužnice – o postojanju opravdane sumnje, već je prilikom odlučivanja o žalbama na navedena rešenja samo konstatovana činjenica da pojačan stepen osnovane sumnje već postoji, obzirom da je optužnica potvrđena.

Iz navedenog razloga, po nalaženju Vrhovnog suda sudije Dragan Ćesarević i Rastko Popović učešćem u donošenju rešenja Apelcionog suda u Beogradu Kž2 2171/21 od 14.10.2021. godine i Kž2 2420/22 od 09.11.2022. godine, nisu značajnije izrazile stav u pogledu krivice okrivljenog koji bi doveo u sumnju njihovu nepristrasnost u odnosu na kasnije meritorno odlučivanje, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okriljenog Željka Ivkovića, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Željka Ivkovića u zahtevu navodi da svedok – policijski službenik GG u ovom krivičnom postupku nije govorio istinu, da je u krivičnoj prijavi naveo kako je okrivljeni Željko Ivković pre navodne primopredaje opojne droge otišao sa svojom suprugom u Zemun da preuzme opojnu drogu, da bi tokom svog svedočenja izmenio ove navode i istakao kako je okrivljenog prvi put video tokom navodne primopredaje opojne droge, a da je njegovu suprugu prvi put video u trenutku kada je ušao u kuću okrivljenog Željka Ivkovića da ga uhapsi, na koji način se zahtevom ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP). Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je podneti zahtev u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da je krivica okrivljenog Željka Ivkovića zasnovana na tome što okrivljeni tokom istrage nije iznosio odbranu, kao i zato što u svojoj odbrani tokom glavnog pretresa nije ponudio dokaze, pa je pobijanim presudama učinjena povreda člana 15. stav 2. i člana 68. stav 1. tačka 2) ZKP. Kako navedene povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je podneti zahtev i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić