Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 998//23 od 16.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženih i prvostepena presuda potvrđena u stav prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženih BB, VV i GG protiv stava trećeg izreke prvostepene presude.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB, VV i GG su izjavili reviziju pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/23), iz čije sadržine proizlazi da istu pobijaju u stavu prvom izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ceneći razloge tuženih za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni navedeni uslovi iz citirane zakonske odredbe da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao posebnoj.

U ovoj pravnoj stvari, pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za utvrđenje prava svojine po osnovu sopstvene gradnje na prizemnom stambenom objektu i prava državine na zemljištu potrebnom za korišćenje tog objekta, usvajanjem zahteva, u činjenično-pravnoj situaciji da je tužilac svojim sredstvima i radom na parceli sada pok. DD (prethodnika tuženih), uz njegovu saglasnost i u dogovoru sa njim, izgradio prizemni stambeni objekat za sopstvene potrebe. Ocena o osnavanosti tužbenog zahteva u ovom delu zasnovana je na primeni relevantnog materijalnog prava, Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i Zakona o državnom premeru i katastru. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse, jer odlukama nižestepenih sudova nije odstupljeno od sudske prakse u pogledu primene instituta sticanja putem sopstvene izgradnje. Ocena o osnovanosti tužbenog zahteva za utvrđenje prava svojine i državine na nepokretnosti, uslovljena je utvrđenim činjeničnim stanjem, koje se ne može pobijati u postupku po reviziji. U obrazloženjima pobijanih presuda izneti su pravni razlozi na kojima su zasnovane u odgovarajućoj primeni materijalnog prava, tako da ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja i predaje podneta je 29.05.2013. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 100.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u ovoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženih nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić