.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 25311/2023
29.11.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић, Радославе Мађаров, Бранке Дражић и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Момчило Крстовић, адвокат из ..., против тужених ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ..., чији је заједнички пуномоћник Владимир Штрбац, адвокат из ..., и Републике Србије, чији је законски заступник Државно правобранилаштво, Одељење у Пожаревцу, ради утврђења и предаје непокретности, одлучујући о ревизији тужених изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 998//23 од 16.05.2023. године, у седници већа одржаној дана 29.11.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужених изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 998//23 од 16.05.2023. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужених изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 998//23 од 16.05.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Великом Градишту П 202/21 од 23.12.2022. године, ставом првим изреке, утврђено је да је тужилац по основу сопствене градње стекао право својине на приземној стамбеној згради ближе описаној у овом ставу изреке, која се налази на крајњем западном делу кп бр. .. уписане у ЛН .. КО ..., гледано према кп бр. .., што су тужени ББ, ВВ и ГГ, сви од оца ДД, дужни да признају и трпе да се то право својине тужиоца укњижи у катастарским и другим јавним књигама. Ставом другим изреке, утврђује се да је тужилац држалац земљишта неопходно потребног за коришћење предметне стамбене зграде из става 1. изреке, постојеће на кп бр. .., уписане у ЛН .. КО Велико Градиште, површине 2 ара и 66м2, у описаним мерама и границама наведеним у овом ставу изреке, што су тужена Република Србија као власник, и тужени ББ као држалац, дужни да признају и трпе да се то право тужиоца укњижи у катастарским и другим јавним књигама. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да му се предметна стамбена зграда описана у ставу првом изреке преда у државину и утврди да је власник земљишта одређеног у ставу другом изреке и да му се исто преда у државину. Ставом четвртим изреке, обавезани су тужени ББ, ВВ и ГГ да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплате износ од 451.200,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 998//23 од 16.05.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужених и првостепена пресуда потврђена у став првом, другом и четвртом изреке. Ставом другим изреке, одбачена је као недозвољена жалба тужених ББ, ВВ и ГГ против става трећег изреке првостепене пресуде.
Против наведене правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени ББ, ВВ и ГГ су изјавили ревизију позивом на члан 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/2011...10/23), из чије садржине произлази да исту побијају у ставу првом изреке, због погрешне примене материјалног права.
Према одредби члана 404. став 1. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Ценећи разлоге тужених за одлучивање о ревизији као посебној, Врховни суд је нашао да у конкретном случају нису испуњени наведени услови из цитиране законске одредбе да се дозволи одлучивање о ревизији као посебној.
У овој правној ствари, правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву тужиоца за утврђење права својине по основу сопствене градње на приземном стамбеном објекту и права државине на земљишту потребном за коришћење тог објекта, усвајањем захтева, у чињенично-правној ситуацији да је тужилац својим средствима и радом на парцели сада пок. ДД (претходника тужених), уз његову сагласност и у договору са њим, изградио приземни стамбени објекат за сопствене потребе. Оцена о оснаваности тужбеног захтева у овом делу заснована је на примени релевантног материјалног права, Закона о основама својинскоправних односа и Закона о државном премеру и катастру. Имајући у виду разлоге на којима су засноване пресуде нижестепених судова, као и наводе изнете у ревизији, Врховни суд налази да у конкретном случају није испуњен законски услов који се односи на потребу уједначавања судске праксе, јер одлукама нижестепених судова није одступљено од судске праксе у погледу примене института стицања путем сопствене изградње. Оцена о основаности тужбеног захтева за утврђење права својине и државине на непокретности, условљена је утврђеним чињеничним стањем, које се не може побијати у поступку по ревизији. У образложењима побијаних пресуда изнети су правни разлози на којима су засноване у одговарајућој примени материјалног права, тако да не постоји ни потреба за новим тумачењем права. Из навода ревизије не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана.
Како на основу изнетог произлази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. става 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради утврђења и предаје поднета је 29.05.2013. године, а вредност предмета спора означена у тужби је 100.000,00 динара.
Имајући у виду да се у овој правној ствари ради о имовинскоправном спору у коме вредност предмета спора очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија тужених није дозвољена.
На основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у другом ставу изреке.
Председник већа - судија
Јелица Бојанић Керкез с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
