.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19832/2022
18.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Savić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragiša Milutinović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1207/22 od 18.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 18.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1207/22 od 18.05.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1207/22 od 18.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda Kragujevcu Gž 1207/22 od 18.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Paraćinu P 717/20 od 20.12.2021. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se konvalidira usmeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen 21.06.2009. godine između tužioca i sada pok. VV, biv. iz ..., te da se utvrdi da je tužilac po osnovu kupoprodaje stekao pravo svojine na kat.parc. .. mzv. ..., njiva 5. klase, površine 66,85ari, upisana u LN .. KO ..., što je tužena dužna da prizna i trpi da se tužilac na osnovu presude uknjiži kao vlasnik u SKN u Paraćinu, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 123.614,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 26.08.2020. godine do isplate, odbijen kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac po osnovu održaja stekao pravo svojine na kat.parc. .. mzv. ..., njiva 5. klase, površine 66,85ari, upisana u LN .. KO ..., što je tužena dužna da prizna i trpi da se tužilac na osnovu presude uknjiži kao vlasnik u SKN u Paraćinu, odbijen kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 123.614,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 26.08.2020. godine do isplate i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 121.795,50 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Pravnosnažnom presudom, primenom odredbi materijalnog prava iz odredbe člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS”, br. 42/98,111/09), člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, citiranih u obrazloženju prvostepene presude, odbijen je tužbeni zahtev za priznanje pravnog dejstva (konvalidaciju) usmenom ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti zaključenom između tužioca i pravnog prethodnika tužene, kao i eventualni tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na predmetnoj nepokretnosti održajem, jer tužilac ne ispunjava uslov zakonitosti i savesnosti za sticanje prava svojine putem održaja, budući da, iako je po usmenoj kupoprodaji ušao u posed nepokretnosti, nije mogao opravdano smatrati da nepokretnost drži kao svoju, jer je znao da nema punovažan pravni osnov sticanja prava svojine na nepokretnosti. Posledično su odbijeni tužbeni i eventualni tužbeni zahtev za isplatu novčanog iznosa koji je tužena, pravni sledbenik pok. VV, dobila kao naknadu za naknadno eksproprisanu predmetnu nepokretnost.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene presude u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog, revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 15.10.2020. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označeno 729.118,04 dinara. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 117,5736 dinara, pa vrednost predmeta spora predstavlja dinarsku protivvrednost 6.201,38 evra.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
