Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1826/21 od 12.01.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženog, a odbijena žalba tužilje i prvostepena presuda preinačena u pobijanom usvajajućem delu i delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime putnih troškova za lečenje isplati iznos od 2.580,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe 14.03.2019. godine do isplate, na ime nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove iznos od 30.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 30.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, kao i zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka, te je obavezana tužilja da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 124.500,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da naknadi tuženom troškove žalbenog postupka u iznosu od 26.806,40 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na članove 403. stav 2. tačka 2. i 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužilje ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava, niti neujednačena sudska praksa. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je pobijanu odluku o tužbenom zahtevu za naknadu štete doneo primenom procesnog pravila o teretu dokazivanja nalazeći da tužilja nije dokazala koje bolove i strahove je trpela isključivo kao posledicu povređivanja od strane tuženog u štetnom događaju od ...2017. godine, a koji su posledica povređivanja njene leve šake i prsta u drugom štetnom događaju koji se desio ranije. Iz tih razloga, iako je dokazala da joj je tuženi naneo određene povrede drugostepeni sud smatra da tužilja nije dokazala činjenice od značaja za opredeljenje intenziteta i dužine trajanja bolova i strahova koji su posledica povreda nanetih od strane tuženog. Kako tužilja navodima revizije osporava ocenu dokaza, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, a uz reviziju nije dostavila, niti se pozvala na presude iz kojih bi proizilazio zaključak o neujednačenom odnosno različitom odlučivanju sudova u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji, te imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi naknadi štete u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, to Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena. Kako je pravo na reviziju izričito isključeno u sporu male vrednosti prema članu 479. stav 6. ZPP, u toj vrsti spora se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se revident poziva.

Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.03.2019. godine i označena je vrednost predmeta spora od 203.510,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je revizija tužilje nedozvoljena primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić