Пресудом Вишег суда у Сомбору Гж 1826/21 од 12.01.2022. године, ставом првим изреке, усвојена је жалба туженог, а одбијена жалба тужиље и првостепена пресуда преиначена у побијаном усвајајућем делу и делу одлуке о трошковима поступка, тако што је одбијен тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужени да јој на име путних трошкова за лечење исплати износ од 2.580,00 динара са законском затезном каматом од подношења тужбе 14.03.2019. године до исплате, на име нематеријалне штете за претрпљене физичке болове износ од 30.000,00 динара и за претрпљени страх износ од 30.000,00 динара, све са законском затезном каматом од дана пресуђења до исплате, као и захтев тужиље за накнаду трошкова парничног поступка, те је обавезана тужиља да накнади туженом трошкове поступка у износу од 124.500,00 динара. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да накнади туженом трошкове жалбеног поступка у износу од 26.806,40 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, позивајући се на чланове 403. став 2. тачка 2. и 404. Закона о парничном поступку.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија).

Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије, Врховни суд је имао у виду да из навода ревизије тужиље не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба новог тумачења права, нити неуједначена судска пракса. У конкретном случају, другостепени суд је побијану одлуку о тужбеном захтеву за накнаду штете донео применом процесног правила о терету доказивања налазећи да тужиља није доказала које болове и страхове је трпела искључиво као последицу повређивања од стране туженог у штетном догађају од ...2017. године, а који су последица повређивања њене леве шаке и прста у другом штетном догађају који се десио раније. Из тих разлога, иако је доказала да јој је тужени нанео одређене повреде другостепени суд сматра да тужиља није доказала чињенице од значаја за опредељење интензитета и дужине трајања болова и страхова који су последица повреда нанетих од стране туженог. Како тужиља наводима ревизије оспорава оцену доказа, што не може бити разлог за изјављивање посебне ревизије, а уз ревизију није доставила, нити се позвала на пресуде из којих би произилазио закључак о неуједначеном односно различитом одлучивању судова у истој или сличној чињеничноправној ситуацији, те имајући у виду да се у конкретном случају ради о парници ради накнади штете у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, то Врховни суд налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, па је у складу с тим одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 479. став 6. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена. Како је право на ревизију изричито искључено у спору мале вредности према члану 479. став 6. ЗПП, у тој врсти спора се дозвољеност ревизије не цени према одредби члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП на коју се ревидент позива.

Тужба ради накнаде штете у овој правној ствари поднета је 14.03.2019. године и oзначена је вредност предмета спора од 203.510,00 динара.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање које не прелази динарску противвредност 3.000 евра на дан подношења тужбе, што значи да се ради о спору мале вредности у коме ревизија није дозвољена, то је ревизија тужиље недозвољена применом одредбе члана 479. став 6. ЗПП.

Из наведених разлога, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић