Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA–advokat Vladimir Perović na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine navedene presude i spise predmeta vrati Apelacionom sudu na ponovno odlučivanje. Iako formalno ne označava, iz samog zahteva proizilazi da branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati i to na zapisniku o saslušanju osumnjičenog od 24.05.2016.godine, kriminalističko-tehničkoj dokumentaciji UV-71/16 od 24.05.2016.godine i zapisniku o uviđaju od 24.05.2016.godine.

Branilac navedeno obrazlaže time da je zapisnik o saslušanju osumnjičenog od 24.05.2016.godine sačinjen protivno odredbama člana 232.stav 2. ZKP, s obzirom da isti nije potpisao zapisničar, a nisu bili ispunjeni ni zakonski uslovi da se zapisnik sačini bez zapisničara, jer se radnja nije sprovodila van službenih prostorija organa postupka. Navedeni zapisnik je sačinjen i suprotno odredbi člana 235. stav 3. ZKP jer se isti sastoji od pet listova i deset strana, a okrivljeni je potpisao samo četvrtu stranu, a na zapisniku nema ni potpisa branioca po službenoj dužnosti na poslednjoj strani zapisnika, koja je potpuno bez teksta. Pored toga, okrivljeni je tek na trećoj strani zapisnika odgovorio da želi da iznese odbranu bez branioca, pa je konstatovano da mu se iz tog razloga dodeljuje branilac po službenoj dužnosti, koji je bio prisutan sve vreme saslušanja, pre nego što se okrivljeni izjasnio da li želi branioca, a što je takođe konstatovano na zapisniku. U zapisniku se ne pominje sintagma „izabrani branilac“, pa se ne može ni zaključiti da je okrivljenoi uopšte i poučen o mogućnosti angažovanja branioca.

Branilac još navodi da je nejasno u kom svojstvu se okrivljeni AA nalazio na uviđaju, a što proizilazi iz izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta Kt-428- 71/2016 od 25.05.2016.godine i zapisnika o uviđaju i kriminalističko-tehničke dokumentacije UV-71/16 od 24.05.2022.godine, s obzirom da je okrivljeni tek dva sata nakon okončanja predmetnog uviđaja pozvan u PS Bela Crkva na saslušanje u svojstvu osumnjičenog. Iz navedenog proizilazi da je okrivljeni u periodu od 8 do 9 časova dana 24.05.2016.godine nezakonito boravio u policiji i da je nezakonito fotografisan i ispitivan. Imajući sve navedeno u vidu, branilac zaključuje da su navedeni dokazi nezakoniti, da su isti morali biti izdvojeni iz spisa predmeta i da na njima nije mogla da bude zasnovana pravnosnažna presuda kojom je okrivljeni oglašen krivim. Na ovaj način branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je dana 24.05.2016.godine pred PS Bela Crkva sačinjen zapisnik o saslušanju osumnjičenog AA zbog krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ i da su pored okrivljenog, saslušanju prisustvovali ovlašćeno službeno lice Dejan Matović i branilac po službenoj dužnosti Svetlana Mirosavljević Stojanović, koja lica su i potpisala zapisnik, dok iz izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta proizilazi da je na fotografijama broj 8. i 10., okrivljeni AA.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA- advokata Vladimira Perovića, te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude. Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani šest, stav tri i četiri i strani sedam, stav jedan i dva svoje odluke Kž1 br.581/23 od 18.09.2023.godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i na njih upućuje.

I po oceni Vrhovnog suda, činjenica da je isto lice, policijski službenik, vodilo i potpisalo u svojstu zapisničara zapisnik o saslušanju okrivljenog AA u PS Bela Crkva od 24.05.2016.godine, nije od uticaja na zakonitost samog zapisnika, imajući u vidu da je u ostalom delu zapisnik sačinjen u skladu sa zakonom, te da ni okrivljeni ni njegov branilac nisu imali primedbe na sačinjavanje samog zapisnika. Vezano za prisustvo okrivljenog na uviđaju, kojem nije prisustvovao njegov branilac, a što proizilazi iz fotografija sačinjenih prilikom uviđaja, po oceni ovog suda, na taj način je evidentirano samo prisustvo okrivljenog uviđaju, dok je odredbom člana 74. ZKP propisano da okrivljeni mora imati branioca od prvog saslušanja, te ni na ovaj način nije došlo do povrede zakona na štetu okrivljenog.

Branilac okrivljeniog u ostalom delu zahteva ukazuje na povrede zakona iz člana 8.,9.,15.,16.,68.,69.,82.84.,85.,232.,235.,237.,287.,289.,407. ZKP. Kako navedene povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ovih povreda nije upuštao.

Zbog svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je odbijen kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić