Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног АА–адвокат Владимир Перовић на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или укине наведене пресуде и списе предмета врати Апелационом суду на поновно одлучивање. Иако формално не означава, из самог захтева произилази да бранилац суштински указује на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да се побијане пресуде заснивају на доказима на којима се не могу заснивати и то на записнику о саслушању осумњиченог од 24.05.2016.године, криминалистичко-техничкој документацији УВ-71/16 од 24.05.2016.године и записнику о увиђају од 24.05.2016.године.

Бранилац наведено образлаже тиме да је записник о саслушању осумњиченог од 24.05.2016.године сачињен противно одредбама члана 232.став 2. ЗКП, с обзиром да исти није потписао записничар, а нису били испуњени ни законски услови да се записник сачини без записничара, јер се радња није спроводила ван службених просторија органа поступка. Наведени записник је сачињен и супротно одредби члана 235. став 3. ЗКП јер се исти састоји од пет листова и десет страна, а окривљени је потписао само четврту страну, а на записнику нема ни потписа браниоца по службеној дужности на последњој страни записника, која је потпуно без текста. Поред тога, окривљени је тек на трећој страни записника одговорио да жели да изнесе одбрану без браниоца, па је констатовано да му се из тог разлога додељује бранилац по службеној дужности, који је био присутан све време саслушања, пре него што се окривљени изјаснио да ли жели браниоца, а што је такође констатовано на записнику. У записнику се не помиње синтагма „изабрани бранилац“, па се не може ни закључити да је окривљенои уопште и поучен о могућности ангажовања браниоца.

Бранилац још наводи да је нејасно у ком својству се окривљени АА налазио на увиђају, а што произилази из извештаја о форензичком прегледу лица места Кт-428- 71/2016 од 25.05.2016.године и записника о увиђају и криминалистичко-техничке документације УВ-71/16 од 24.05.2022.године, с обзиром да је окривљени тек два сата након окончања предметног увиђаја позван у ПС Бела Црква на саслушање у својству осумњиченог. Из наведеног произилази да је окривљени у периоду од 8 до 9 часова дана 24.05.2016.године незаконито боравио у полицији и да је незаконито фотографисан и испитиван. Имајући све наведено у виду, бранилац закључује да су наведени докази незаконити, да су исти морали бити издвојени из списа предмета и да на њима није могла да буде заснована правноснажна пресуда којом је окривљени оглашен кривим. На овај начин бранилац суштински указује на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Из списа предмета произилази да је дана 24.05.2016.године пред ПС Бела Црква сачињен записник о саслушању осумњиченог АА због кривичног дела тешка крађа у покушају из члана 204. став 1. тачка 1) у вези члана 30. КЗ и да су поред окривљеног, саслушању присуствовали овлашћено службено лице Дејан Матовић и бранилац по службеној дужности Светлана Миросављевић Стојановић, која лица су и потписала записник, док из извештаја о форензичком прегледу лица места произилази да је на фотографијама број 8. и 10., окривљени АА.

Исти наводи захтева били су истакнути у жалби браниоца окривљеног АА- адвоката Владимира Перовића, те су били предмет разматрања Апелационог суда у Београду који је у овом кривичном поступку поступао у другом степену по жалбама изјављеним против првостепене пресуде. Апелациони суд у Београду, као другостепени је ове наводе оценио неоснованим и о томе на страни шест, став три и четири и страни седам, став један и два своје одлуке Кж1 бр.581/23 од 18.09.2023.године изнео јасне и довољне разлоге, а које Врховни суд у свему прихвата као правилне, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП и на њих упућује.

И по оцени Врховног суда, чињеница да је исто лице, полицијски службеник, водило и потписало у својсту записничара записник о саслушању окривљеног АА у ПС Бела Црква од 24.05.2016.године, није од утицаја на законитост самог записника, имајући у виду да је у осталом делу записник сачињен у складу са законом, те да ни окривљени ни његов бранилац нису имали примедбе на сачињавање самог записника. Везано за присуство окривљеног на увиђају, којем није присуствовао његов бранилац, а што произилази из фотографија сачињених приликом увиђаја, по оцени овог суда, на тај начин је евидентирано само присуство окривљеног увиђају, док је одредбом члана 74. ЗКП прописано да окривљени мора имати браниоца од првог саслушања, те ни на овај начин није дошло до повреде закона на штету окривљеног.

Бранилац окривљениог у осталом делу захтева указује на повреде закона из члана 8.,9.,15.,16.,68.,69.,82.84.,85.,232.,235.,237.,287.,289.,407. ЗКП. Како наведене повреде одредаба ЗКП не представљају законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, то се овај суд у разматрање и оцену ових повреда није упуштао.

Због свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде и захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је одбијен као неоснован.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Председник већа-судија,

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић