Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je Osnovni sud u Zrenjaninu pobijanim prvostepenim rešenjem odbio zahtev branioca da se okrivljenoj dosude troškovi krivičnog postupka na ime nagrade branioca za sastav pisane završne reči pogrešno nalazeći da je završna reč branioca sastavni deo odbrane okrivljene na glavnom pretresu, za koju je braniocu već priznata nagrada. U vezi sa iznetim, branilac, dalje, navodi da pisano izrađena završna reč predstavlja posebnu radnju odbrane propisanu Zakonikom o krivičnom postupku, koja se podnosi u interesu odbrane i ima određenu sadržinu, zbog čega se mora smatrati obrazloženim podneskom u smislu tarifnog broja 4. stav 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Prema tome, ako Osnovni sud u Zrenjaninu pisano izrađenu završnu reč branioca nije tretirao kao „obrazloženi podnesak kojim se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani“, (alineja 12 tarifnog broja 4. stav 1), onda, po stavu odbrane, je trebalo da ga tretira kao deo „pismene odbrane“ (alineja 10 istog tarifnog broja).

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, branilac okrivljene ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju svog rešenja na strani 3, stav 1. do 4. i strani 4. stav 1. dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pri tome, po nalaženju ovoga suda, pisana završna reč se ne može smatrati zasebnom procesnom radnjom branioca, s obzirom da je ista sastavni deo završne reči koju branilac usmeno izlaže na glavnom pretresu, a kako je to predviđeno odredbama člana 412. i 413. ZKP.

Sledstveno iznetom, navođenje činjenica u pisanoj završnoj reči, koje su u interesu odbrane, nasuprot navodima zahteva, ne ukazuje da taj podnesak ima karakter podneska koji je predviđen tarifnim brojem 4. stav 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, za čije sastavljanje bi braniocu pripala posebna naknada.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

 

3